"Propagandni rat oko Kosova"

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je juče pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta da bi, u slučaju da ne bude dogovora o novoj rezoluciji Saveta bezbednosti o Kosovu, moglo doći do "nestabilnosti, pa čak i haosa na Balkanu". Sličnu ocenu nedavno je izneo i Ričard Holbruk, a analitičari ocenjuju da takve izjave predstavljaju neku vrstu propagandnog rata.

Ukoliko Savet bezbednosti ne postigne dogovor, rizikujemo nestabilnost na celom Balkanu, Kosovo bi bilo u "agoniji", a cenu će ponovo platiti Evropa, ne Rusija ili SAD, upozorio je Oli Ren.

On je još jednom, kao realističan, podržao predlog Martija Ahtisarija, naglasivši da je "vođstvo Evropske unije i evropsko jedinstvo" od presudne važnosti za stabilnost i izgradnju multietničkog Kosova.

Samo nekoliko dana ranije, nekadašnji visoki zvaničnik Klintonove administracije Ričard Holbruk ocenio je da bi stav Rusije o pitanju Kosova u Savetu bezbednosti mogao da odluči da li će se u Evropi desiti još jedan rat. 

Holbruk smatra da Kosovo postaje najveći ispit za Vladimira Putina na međunarodnoj sceni, a na kocki su bezbednost i stabilnost Evrope i odnosi Rusije za Zapadom. 

Ambasador Nemačke u Srbiji Andreas Cobel složio se sa ocenom Olija Rena da na Balkanu može da izbije haos ako na Savetu bezbednosti ne prođe predlog Martija Ahtisarija. Cobel u izjavi za B92 kaže da odugovlačenje kosovskog problema pre može dovesti do nestabilnosti u regionu nego do mogućnosti rešavanja statusa Kosova.

"Nadam se da će se vrlo brzo postići jednoglasno rešenje za Kosovo jer dalje čekanje nikako neće rešiti probleme. Osim toga, ni Srbija nema odgovor niti rešenje za integraciju građana koji žive na Kosovu. Po mom mišljenju, interes je svih, i stanovnika Kosova i Srbije, da se taj problem reši što pre, kako bismo izbegli neželjene situacije. Zbog toga smatram da je Ren u pravu kada konstatuje da odlaganje rešenja može dovesti do haosa na Balkanu", kaže Cobel.

Analitičar Dušan Janjić kaže da nema činjenica koje potvrđuju da postoji pokret albanskih ekstremista koji može da destabilizuje Balkan, niti ima indikatora da Srbija želi neku vrstu oružane konfrontacije. On ocenjuje da argumentacija koju je izneo Oli Ren samo podriva ugled NATO-a i UNMIK-a jer oni brinu o bezbednosti na Kosovu.

"Oli Ren ima velike probleme u EU. Zapravo, briselska administracija je odlučila da preuzme protektorat nad Kosovom i da napravi nezavisnu državu. Jedan deo te birokratije - u koju spada Oli Ren - pri tome nije konsultovala vlade EU. Bojim se da će ova vrsta argumentacije podstaći na nasilje, a istovremeno će odvratiti vlade EU da učestvuju u mirovnoj misiji na Kosovu. Ne pomaže ovo ni Beogradu, i Beograd ne treba s tim da manipuliše, ne pomaže ni Prištini. Da li pomaže Oliju Renu u borbi za prevlast nad drugom strujom koju predvodi Havijer Solana, ja to ne znam", kaže Janjić.

Prištinski analitičar Škeljzen Malići slaže se da upozorenja stranih diplomata zapravo predstavljaju neku vrstu propagandnog rata.

On, međutim, misli da je u pitanju sukob Evropske unije i SAD-a sa Rusijom i Srbijom. Malići veruje da će, ukoliko Savet bezbednosti ne usvoji rezoluciju, kosovska skupština proglasiti nezavisnost, ali, kako kaže, nema razloga za toliku bojazan od izbijanja sukoba.

"Ja ne znam ko će protiv koga da se bori ovde i kakav tip nasilja se očekuje, da li će se boriti Srbi protiv NATO-a, Albanci protiv NATO-a ili Srbi protiv Albanaca. Mogu da budu neke incidentne situacije kao 2004, ali nema potencijala za ratni sukob. Ovo što Holbruk i Ren govore, to su retoričke pretnje, to je neka vrsta mini hladnog rata na nekom marginalnom pitanju, kao što je Kosovo, gde Rusija i Zapad odmeravaju snage", kaže Malići.

Jedan od lidera kosovskih Srba Oliver Ivanović naglašava da sukobi na Kosovu nisu mogući ukoliko NATO pravovremeno reaguje i zbog opremljenosti međunarodnih snaga.

Ivanović navodi i da na Kosovu nisu mogući stihijski napada jer je nasilje do sada uvek bilo dobro organizovano: "Na Kosovu je sve uvek dobro organizovano, to je bilo 1999. i 17. marta 2004. Vrlo dobro smišljena akcija, vođena iz jednog centra. NATO nema razloga za bojazan od stihije. Mislim da su iz 17. marta izvučene određene pouke. NATO, KFOR i UNMIK moraju biti jasni u stavu da neće tolerisati nasilje i da će primeniti sva sredstva koja su im na raspolaganju, a ima dosta toga na raspolaganju."

Evropska unija ranije je poručila da će od UNMIK-a i NATO-a preuzeti brigu za bezbednost na Kosovu samo ukoliko Savet bezbednosti donese novu rezoluciju i ukoliko tim dokumentom status Kosova bude rešen.

"EU će imati jedinstven stav o Kosovu"

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Vašingtonu da "može da garantuje da će EU imati jedinstven stav prema rešavanju pitanja statusa Kosova".

Solana, koji je pre dva dana u Stejt departmentu razgovarao sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, između ostalog i o temi Kosova, u sredu uveče je u Institutu Brukings bio počasni govornik na predstavljanju novog projekta multilateralne saradnje u rešavanju globalnih problema, javlja Glas Amerike.

On je rekao da je EU u više navrata izrazila podršku specijalnom izaslaniku Ujedinjenih nacija Martiju Ahtisariju, koji je, prema njegovim rečima, obavio "dobar posao i težak zadatak" u izradi dokumenta koji će biti predat na razmatranje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"EU će pratiti poziciju koju Ahtisari bude predstavio. Šta će se desiti kada se debata prenese u UN? Mogu da vam garantujem da će EU imati jedinstven stav u svim razgovorima koji će se nastaviti u Savetu bezbednosti. Pitanje Kosova je veoma važno za nas, to je deo teritorije Evrope, i zato je stabilnost u tom delu apsolutno ključna za nas", dodao je on.

Na pitanje na koji način EU i SAD zajedno planiraju da se postave u odnosu na rusko protivljenje planu Martija Ahtisarija, Solana je odgovorio da će biti potrebno angažovanje u razgovorima sa Rusijom: "Moramo da vidimo kako da dođemo do rešenja koje će stabilizovati region Balkana, a u interesu Rusije i nas je da imamo stabilnu situaciju, da je postignemo na održiv način."

Lončar i Raškovićeva u Moskvi

Ministar Zoran Lončar i šefica Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić od danas borave u Moskvi na poziv donjeg doma ruskog parlamenta. Lončar je u izjavi agenciji Beta rekao da će u razgovoru sa visokim ruskim zvaničnicima predstaviti stavove Beograda u vezi sa predlogom nastavka pregovora o rešavanju statusa Kosova.

"Predstojeći razgovori u Moskvi s najvišim ruskim zvaničnicima biće prilika da istaknemo da snažno podržavamo njihovu inicijativu za nastavak razgovora oko budućeg statusa Kosova i Metohije, koje je nedavno Marti Ahtisari prekinuo s namerom da se Srbiji, potpuno suprotno svim normama međunarodnog porekta, nasilno nametne rešenje statusa Kosova i Metohije. Zalažemo se da se kroz nove razgovore, koji bi počivali na Rezoluciji 1244, pronađe kompromisno rešenje oko statusa Kosova u okviru Srbije", rekao je Lončar.

Srpski kokus protiv nametnutog rešenja

Dvoje kongresmena SAD tražilo je od predsednika SAD Džordža Buša da se suprotstavi nametnutom rešenju za Kosovo, izrazivši bojazan da bi to ugrozilo proreformsku vlast u Srbiji i bezbednost čitavog Balkana. "Tražimo od vas da se suprotstavite svakom nametnutom rešenju koje nema podršku kako Vlade Srbije tako i Vlade Kosova", napisali su kopredsedavajući Srpskom kokusu Melisa Bin i Den Barton u pismu Bušu.

U pismu se izražava strahovanje da bi u slučaju nametnutog rešenja, "prozapadne, proreformske snage u Srbiji, koje su do sada načinile značajne korake, izgubile kontrolu u Srbiji, što bi bilo katastrofalno za razvoj i bezbednost Balkana i čitavog evropskog kontinenta".

Kongresmeni su u pismu dali podršku nastavku pregovora Beograda i Prištine, ali izražavaju nezadovoljstvo strukturom Ahtisarijevog plana i tokom pregovora, navodeći da pre nego što se postigne bilo kakvo rešenje, prelazne kosovske vlasti moraju da dostignu opipljive standarde poboljšanja ljudskih prava koje može da potvrdi međunarodna zajednica.

Navodeći da je posle januarskih parlamentarnih izbora "proreformska koalicija, koju predvodi predsednik Srbije Boris Tadić, osnažila svoju podršku u parlamentu i da je spremna da traga za kompromisnim rešenjem, prihvatljivim za obe strane na Kosovu", kongresmeni upozoravaju da bi nametnuto rešenje budućeg statusa Kosova sigurno zaustavilo i možda ugrozilo napredak koji je Srbija do sada ostvarila.

Savetnik predsednika Srbije Vuk Jeremić za B92 kaže da je to pismo odgovor na sve češće zahteve da Kosovo što pre dobije nezavisnost, a kroz inicijativu sa uticajnog mesta kao što je Kongres, gde se obraćaju predsedniku sa upozorenjem da postoji i realnost koja je dokumentovana stavovima srpske strane.

"Mislim da će to doprineti kreiranju izbalansirane atmosfere u kojoj se nadamo da može da se otvori prostor za novo treženje nečeg što se zove kompromis, a ne nametnuto rešenje", kaže Jeremić.

"S obzirom na to da nema saglasnosti potrebne za donošenje nove rezolucije o Kosovu, realno je očekivati da se pokuša novo sagledavanje problema kroz nove pregovore. Mi smo spremni da razgovaramo o bilo kom rešenju koje štiti naše nacionalne interese u okviru tog polaznog principa koje sam vam malo pre izneo. Ako smo bili spremni da diskutujemo i pregovaramo imajući Ahtisarijev plan kao polazni predlog, mislim da bismo bili spremni da razgovaramo i o nekim drugim polaznim predlozima", kaže Jeremić.