Srpski manjak poverenja u EU

Građani Srbije u znatno većem procentu žele u Evropu nego što imaju poverenja u nju. Ova protivurečnost u srpskom javnom mnjenju dolazi otuda što je pridruživanje Evropi želja za koju su građani svesni da ne može da bude ostvarena preko noći, a manjak vere u Brisel – njihov je odgovor na zahteve upućene Srbiji koji dolaze odande.

U svetlu zamrznutih pregovora sa Evropskom unijom i činjenice mnoge zemlje Unije podržavaju Ahtisarijev plan za Kosovo i Metohiju, prilično se razlikuju ovdašnje ocene o trenutnoj podršci građana pridruživanju Srbije EU.

Deo istraživača srpskog javnog mnjenja tvrdi da je opšta spremnost za ulazak u Evropu relativno stabilna, a drugi, kojima se, sa svojim stavovima, pridružuju i neki političari i analitičari, upozoravaju da spremnost za evropsku integraciju i dalje opada i da može – nastavi li Brisel ovakvu politiku prema Srbiji – da se drastično smanji.

Pozivajući se na „sedam-osam” prethodnih ispitivanja javnog mišljenja o EU, obavljenih u poslednje vreme, a koja se u njegovoj agenciji rade kao dvomesečna, Srđan Bogosavljević, iz Strateškog marketinga, kaže da se zasad uočava samo „blagi pad” raspoloženja prema Evropi. – Kad pogledate, međutim, dugoročnu seriju (niz istraživanja – prim. a.), onda je linija praktično ravna. Kada to pogledate kratkoročno, onda, ima nekih oscilacija – objašnjava Bogosavljević.

I prema upravo završenom istraživanju ove agencije (obavljenom za jednu stranku) „skala” je, opet, nagnuta „malo nadole”, a teško je, naravno, prognozirati da li će se vratiti na, već nekoliko godina, uobičajenih oko 70 odsto podrške evropskoj budućnosti Srbije ili će se sadašnji, silazni put nastaviti.

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, tvrdi da padu interesovanja građana za EU doprinosi njeno ponašanje „za koje se ne bi moglo reći da je sasvim principijelno i uravnoteženo prema svim učesnicima događaja koje Evropa sada posmatra ili pokušava među njima nešto da razreši”.

I sa drugih strana sve su učestalija upozorenja da ta podrška može i osetnije da oslabi. Još pre tri meseca – predstavljajući rezultate istraživanja o evropskoj integraciji građana Srbije, prema kojem članstvo Srbije u EU podržava 69,9 odsto građana – Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, istakla je da se broj neodlučnih povećava, jer su pregovori sa EU suspendovani.

Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova Srbije, u petak je izjavio da je u Srbiji sada još uvek "izuzetno visok nivo evro-raspoloženja" za ubrzano kretanje ka Evropskoj uniji.

"Nisam, međutim, siguran u to šta će da bude sa tim stepenom evroentuzijazma, u trenutku, pretpostavimo, kada Kosovo bude proglašeno za nezavisnu državu i kada se narod Srbije na mapi suoči sa posledicama i vidi granicu na Kopaoniku i vidi Vranje u pograničnoj zoni", kazao je Drašković za B92.

Da gubitak bude manji

Poveæava se broj neodluènih: Tanja Mišèeviæ

U istraživanju javnog mnjenja Strateškog marketinga, čiji su rezultati objavljeni pre mesec dana, 47 odsto ispitanika smatralo je, recimo, da ne treba popuštati kada je reč o Kosovu sa ciljem da se ubrzaju pregovori sa EU, dok je oko 41 odsto njih mišljenja da to treba učiniti.

Slika stavova o EU, zapravo, ovako izgleda: nešto ispod 70 odsto ispitanika smatra EU značajnom za sopstvenu budućnost, dok 10 procenata manje misli da je za samu državu bitno da bude u EU. Ipak, manje od 40 odsto njih ima poverenja u Brisel.

– Nikada to poverenje u EU nije bilo preterano, ali jeste svest o tome da je ona naš jedini izbor – uverava nas Jelica Minić, iz Evropskog pokreta (koja podseća na to da je vera u EU pre tri godine bila više nego natpolovična). Ona smatra da se ljudi ponašaju racionalno, da „gledaju da umanje gubitak, a povećaju dobitak” i navodi da je na pitanje zašto u EU najzastupljeniji odgovor „zato što je to jedina perspektiva za mlade”.

U Srbiji, zapravo, ne postoji ona vrsta evroskepticizma koja se javlja u državama koje su bliže EU(tako, prema hrvatskom internet portalu Indeks, samo 32 odsto Hrvata podržava ulazak svoje države u Uniju), a koja se mahom odnosi na funkcionisanje evropskih institucija. Srpski evroskepticizam očigledno je politički i znači: Srbija mora da uđe u Evropu, u kojoj neminovno i gubi. Samo je pitanje koliko. Ako se naši građani stavljaju pred dilemu ili Kosovo ili EU, Minić kaže da je to „nešto što vređa elementarni osećaj nacionalnog dostojanstva”.

Na pitanje da li će EU nastojati da predupredi eventualni pad interesovanja ovdašnje javnosti za međusobnu saradnju – Nikolić daje odrečan odgovor: – Nažalost, ne. Prvo, Evropa i sama ne zna šta će sa sobom (sa svojim ustavom i širenjem), a drugo, zbog toga što je navikla da Srbe tretira na određeni način, stvoren još pod Miloševićevim režimom, a prenetim, iz nepoznatih razloga, i na novu političku elitu – smatrajući da Srbija bolje reaguje „na batinu” nego na „šargarepu”. Da je ovdašnja percepcija Evrope sekundarna za EU, smatra i Minićeva, koja ističe da EU, pre svega, zanima stabilnost u ovom regionu.

Šta nam je, onda, činiti zarad bržeg priključenja EU? U odgovoru na takvu dilemu, teško može da posluži mišljenje ovdašnje javnosti. Jer, samo pet do osam procenata građana kaže da tačno zna šta treba da uradimo da bismo dostigli evropski cilj.