Grejanje na otpatke

Evropska unija je postavila obavezu svojim članicama da rade na razvoju alternativnih izvora energije, a posebno obnovljivih izvora. Plan članica Unije je da do 2020 udeo alternativnih goriva u ukupnoj potrošnji bude 20 odsto. U Srbiji takvo razmišljanje i dalje predstavlja egzotiku.

Dušan Nedić iz poljoprivrednog preduzeća Mitros Srem iz Sremske Mitrovice je jedva izbegao ubacivanje u kotao, kada je izneo svoj plan smanjenja troškova grejanja uvođenjem kotlova koji sagorevaju slamu. Radnici su mu obećali da će završtit u kotlu ukoliko stvar ne bude funkcionisala. Novi kotlovi su proradili, a u Mitrosu sada planiraju da sve prostorije povežu na ovaj sistem grejanja.

Ipak, ovaj primer je izuzetak u Srbiji, koja godišnje troši oko četiri miliona tona nafte, od čega četiri petine uvozi. Na svojim poljima, sa druge strane, ima poljoprivredne otpatke (kukuruzovina, slama i sl.) koji, kad bi se iskoristili kao gorivo, imaju energetski potencijal od oko 2,6 miliona tona ekvivalentne vrednosti nafte. Većina tog otpada propada.

Sporadični primeri korišćenja ovog otpada, tzv. biomase, govore da se i u Srbiji u nekim slučajevima korišćenje alternativnih goriva isplati. „Mitros Srem“ od prošle godine koristi kotlove koji sagorevaju biomasu za grejanje svojih prostorija. Na slamu od pšenice, soje i okrunjenih kukuruznih klipova sa svojih 8.500 hektara oranica, greju  upravnu zgradu, klanicu, svinjogojske farme i ostale prateće objekte.

«Za ovu grejnu sezonu kačimo bukvalno sve što može da se zakači na ovaj grejni sistem» kaže Nedić, rukovodilac građevinske operative u ovoj firmi. «Ranije dok smo se grejali na struju i tečni gas, u grejnoj sezoni smo mesečno trošili od 2 do 2,5 miliona dinara, u zavisnosti od vremenskih uslova. Prošle sezone od kada smo uveli kotlove na biomasu u jednom delu firme, taj trošak je iznosio 1,5 do 1,6 miliona dinara» objašnjava on. Odnos cene grejanja kad su koristili samo gas i struju prema grejanju «na slamu» je sedam prema jedan.

Osim toga i zemljište se nakon sakupljanja biomase lakše ore, a spaljivanje slame je kontrolisano, za razliku od uobičajenog ponašanja poljoprivrednika, koji pale biomasu na samim njivama.

Da je Srbija u EU morala bi da pomaže Holandiji

U Grčkoj je skoro nemoguće naći zgradu bez rezeorvara za vodu na krovu koje zagreva sunce. Island se skoro kompletno greje na toplatnu energiju dobijenu iz gejzira, a autobusi u nekim gradovima Švedske idu isključivo na gas dobijen preradom otpada.

U više dokumenata EU promovišu se alternativni izvori energije. Tako postoji direktiva EU o korišćenju obnovljivih izvora energije po kojoj svaka zemlja vodi politiku da do 2010 koristi 22 odsto obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije. Po toj logici moglo bi se zaključiti da Srbija, koja zbog orijentisanosti na velike hidroelektrane ima već 30 odsto obnovljivih izvora energije, ne mora da radi ništa.

Naprotiv i Austrija, koja ima 50 odsto struje iz obnovljivih izvora, je opet u obavezi da to unapredi, pošto druge zemlje u EU kao Holandija nemaju prirodne mogućnosti da dobijaju energiju iz hidroelektrana. Zato svaka zemlja EU mora dati svoj doprinos. Da smo mi članovi EU, to što imamo 30 odsto energije iz obnovljivih izvora ne znači da ne bismo morali da taj udeo još povećamo.

Druga direktiva (Direktiva 77 iz 2001. godine), postavila je cilj da 12 odsto ukupno utrošene energije u EU do 2010. godine bude poreklom iz obnovljivih izvora. Do 2020. ukupan udeo alternativnih goriva trebalo bi da dostigne 20 odsto ukupne potrošnje energenata.

Srpska egzotika

Iako u načelu i ministarstvo energetike Srbije u svojoj strategiji pominje i alternativna goriva, svoju pažnju ipak fokusira na sprečavanje nestašice klasičnih energenata. Ukupna potrošnja fosilnih energenata u Srbiji iznosi oko 12 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje.

«Alternativna goriva su egzotika u sadašnjim uslovima» kaže pomoćnik ministra energetike i rudarstva, Slobodan Sokolović. Prema njegovom mišljenju, takva proizvodnja energije je skupa i mora biti subvencionisana od države kako bi se uopšte proizvodila i bila konkurentna nafti i uglju.

Goran Novaković, bivši ministar energetike, tvrdi da nove cene nafte koje su u jednom trenutku premašile 70 dolara po barelu, omogućuju isplativost nekih načina proizvodnje alternativnih goriva. «Postoji tehnologija dobijanja nafte iz škriljca. Proizvodnja takve nafte košta oko 50 dolara po barelu, i u situaciji kad je nafta bila jeftina, sa nekih 25 ili 30 dolara po barelu, niko nije ni razmišljao o tome. Sad kad je nafta mnogo skuplja od tih 50 dolara po barelu, dobijanje nafte iz škriljca postaje ozbiljna alternativa» objašnjava Novaković.

Mladen Ilić, ekspert za obnovljive izvore energije u Agenciji za energetsku efikasnost, tvrdi da Srbija ima ukupan energetski potencijal alternativnih izvora energije, koji odgovara energiji u vrednosti 3 miliona tona nafte na godišnjem nivou, od čega se veoma mali deo zaista i koristi.

«Nemoguće je napraviti tačnu projekciju koliko mi zaista koristimo ove izvore energije, ali sigurno je da je to manje od pola miliona tona ekvivalentne vrednosti nafte» smatra Ilić.

I dok u zemljama EU alternativna goriva generišu 120.000 radnih mesta, a plan za 2020. je 400.000, u Srbiji iz desetina bušotina ističe vruća voda koja pravi blato umesto da se koristi za grejanje zgrada ili plastenika. Čak i u banjama takva voda služi samo za lečenje dok se plaćaju računi za lož ulje i struju. Biomasa truli ili se nekontrolisano spaljuje po njivama, umesto da greje kotlove.

Skokovi cene nafte na svetskom tržištu i njene nestašice mogu se amortizovati domaćom proizvodnjom. Slobodan Sokolović misli da je rešenje u otvaranju istražnog prostora teritorije Srbije za domaće i strane kompanije, a da bi se potom na novootkrivena naftna polja mogle dati koncesije. Novaković se slaže da su koncesije rešenja, ali s tim da srpska naftna komapnija zakupi neko polje u Rusiji i odatle crpi naftu. NIS već ima naftna polja na koncesiju u Angoli i to je po njemu najbolji način da se smanji zavisnost od uvozne nafte.

Činjenica oko koje se svi sagovornici slažu je da fosilna goriva nikada više neće biti jeftina, da ih ima sve manje, a da u Srbiji veliki energetski potencijal propada.

Milan Obradović