EU: Kako sačuvati klimu

Time je zatražila da vlade članica Unije prihvate zahteve Evropske komisije, čiji je cilj da se emisija tog gasa smanji za 30 odsto do 2020. godine, kako bi se ograničilo globalno zagrevanje i sprečila ozbiljna šteta koju uzrokuju klimatske promene. "Da bi se taj plan sproveo u delo, potrebna je međunarodna saradnja, a Evropa bi trebalo da bude primer", rekla je Merkelova.

Ona je takođe naglasila da problem nije samo evropski i da “napori samo jednog kontinenta nisu dovoljni da se eliminišu sve opasnosti po čovečanstvo”.

Time je, između ostalog, aludirala i na SAD, koje su možda najveći zagađivač, ali do sada su odbijale da potpišu međunarodne sporazume koji bi ograničili emisiju ugljen-dioksida.

Izuzetak je i najveći zagađivač u SAD, Kalifornija, koja je donela svoja pravila za smanjenje emisije gasova.

U Španiji će biti 50 stepeni

Letnje temperature u Madridu do kraja veka mogle bi dostići 50 stepeni Celzijusa, ukoliko se globalno otopljavanje nesmetano nastavi, navodi se u izveštaju španskog ministarstva za ekologiju.

Količina kiše u južnoj Španiji, velikoj oblasti kojoj već preti opasnost od isušivanja zemljišta i pretvaranja u pustinju, mogla bi opasti za 40 procenata.

Ministarstvo ekologije želi da ubedi vlade 17 autonomnih oblasti, koje imaju znatnu vlast nad ekološkom politikom, da se pripreme za globalno otopljavanje, kao i da pomognu da se ono zaustavi.

Španija, koja ima problema sa ograničenjem emisije štetnih gasova, jedna je od zemlja koje će klimatske promene najteže pogoditi i gde emisija ugljenika najbrže raste.

Izveštaj na 50 strana navodi mere za smanjivanje emisije gasova, među kojima je obeshrabrivanje upotrebe automobila u gradovima, poput povećanja cene parkinga, većih dažbina za vozila kod kojih je zagađenje veće ili bolji javni transport.

Domaćinstva se ohrabruju da smanje upotrebu uglja za grejanje, dok se komercijalne zgrade podstiču da koriste efikasnije sisteme za grejanje i hlađenje.

Seljaci će se ohrabrivati da smanje upotrebu azotnih đubriva kako bi se smanjila emisija azotnih oksida, gasova koji takođe izazivaju efekat staklene bašte.

Španija je razvila planove za štednju energija i podstiče veću upotrebu solarnih ćelija, kao i gradnju zgrada koje su energetski efikasnije.

Izveštaj kaže da će prema najgorem scenariju prosečna temperatura porasti za pet do osam stepeni Celzijusa do kraja ovog veka.

Prema manje dramatičnim scenarijima, sa smanjenjem emisije štetnih gasova, temperatura će porasti za tri do šest stepeni.

Emisija štetnih gasova 2004. godine u Španiji bila je za 49 procenata veća nego 1990. Prema Sporazumu u Kjotu, Španija od 2008. do 2012. mora da smanji emisiju štetnih gasova za 15 odsto.

Mere za smanjenje proizvodnje otpada u EU

Evropski parlament je usvojio u Strazburu niz mera kako bi se smanjila proizvodnja otpada u Evropskoj uniji. Tim merama bi trebalo da se situacija sa otpadom stabilizuje već od 2012. i da bude svedena na nivo predviđen za 2008. godinu.

Procenjuje se da u EU godišnje po osobi ima 500 kilograma domaćeg otpada i 3,5 tone industrijskog otpada, što predstavlja povećanje od 15 odsto u odnosu na period između 1995. i 2003. godine.

Poslanici Evropskog parlamenta su pooštrili predlog Evropske komisije iz decembra 2005, o kojem su se izjašnjavali.

Evropska komisija je samo zatražila uspostavljanje nacionalnih planova sprečavanja proizvodnje otpada u članicama Evropske unije, ali nije navela konkretne podatke o količini otpada.

Nakon maratonskog glasanja o više od 180 uloženih amandmana, evropski poslanici su zatražili da 50 odsto čvrstog gradskog otpada i 70 odsto otpada iz građevinske i industrijske oblasti bude reciklirano do 2020. godine.

Grupe za zaštitu zdravlja i životne sredine pozdravile su usvajanje tih mera u Evropskom parlamentu.