Izrezbarena bundeva versus pita bundevara

Uključim jutros kompjuter da kao i uvek utrošim dva sata na krstarenje po netu, jedinu konstantu među silnim promenljivim na listi svojih svakodnevnih obaveza. Otkako sam otkrila tri magična slova W, uvek prvo posećujem Yahoo! za koji sam sentimentalno vezana zbog činjenice da je to veb sajt koji prati Internet modu na pravi način. Nikada u potpunosti ne menja svoju proverenu kombinaciju, tj. nije nekakav pokondireni modni manijak, zna šta mu dobro stoji i drži se toga, ali zato uvek ima neke nove džidža-bidže, pa je tako ipak u trendu, ali fino, nenametljivo, sa ukusom. Yahoo! se te strategije pridržava i ovih dana sa sve vešticom koja kuva čarobni napitak u kazanu, crnom urokljivom mačkom i zastrašujuće izrezbarenim svetlećim bundevama. Tik uz kazan, naslonjena na drugo slovo O u reči Yahoo! nalazi se zloglasna metla spremna da svakog trena poleti noseći vešticu da svojim vradžbinama seje strah u svetu. Tako ovaj pretraživač jahuče Happy Halloween! Pišu mi ovih dana prijatelji sa zapada pitajući me da im dam ideju za originalni kostim za ovogodišnji bal pod maskama. Dosadile su im veštice, vampiri, seksi policajke i ,,časne” sestre u mini haljinama sa podvezicama, a čak je i Sunđer Bob Kockalone već viđen. Šta smisliti, a da bude zastrašujuće i provokativno ili smešno i hipi, i da u svakom slučaju ostavi sve ostale bez daha? I kakav je uopšte praznik ta Noć veštica? Mi o njoj znamo tek nešto pomalo zasnovano na holivudskim filmovima, a njihov glavni cilj baš i nije edukacija. Sećam se filma sa Vinonom Rajder i Šer koja za Halloween nosi kostim morske sirene, a tu su i mnogi drugi iz kojih smo saznali da je običaj da te noći deca u svojim kostimima vila i gusara idu od vrata do vrata, urlaju trick or treat i dobijaju bombone od isto tako maskiranih i navodno prestrašenih stanovnika kuća. Mi ne slavimo ovaj praznik, ali svakog 31. oktobra pojedini TV kanali emituju film Halloween ili neku drugu horor priču tek da nas malo uzdrmaju i pokažu nam da ni mi nismo imuni na duhove, psihopate i mitska bića.

„Noćnom veštičarenju” sam prisustvovala prošle godine u Americi i moram priznati da mi sada pomalo nedostaje sva ta pomama. Već sredinom oktobra sve kuće su bile ukrašene belim i narandžastim svetiljkama. Da nije bilo bundevi, kostura i strašila u dvorištima i na prozorima, mislili biste da je Božić. Mnoge kuće su čak imale i specijalne mašine koju su ispuštale nekakav dim i tako stvarale maglu koja je činila da sve izgleda zaista jezivo kad padne noć. Pored toga, viđala sam plakate o ukletim zamkovima kao posebnoj atrakciji u koje možete odvesti porodicu ili prijatelje u posetu, pa ko preživi, pričaće. O žurkama se nije mnogo brinulo jer se znalo se da će ih biti svuda gde su studenti, a i sam univerzitet je organizovao jednu bezalkoholnu, tako da ste posle tog početnog slatkog provoda, morali da posetite bar još nekoliko žurki van kampusa ako ste zaista hteli da te noći vidite prava natprirodna stvorenja, koja posle izvesne količine pića nisu retka pojava. Spomenula sam slatki provod jer je ta univerzitetska žurka bila puna najneverovatnijih kolača i ostalih šećernih bombi. Zauvek ću pamtiti red ispred čokoladne fontane. Uzmete čačkalicu, nabodete komadić banane, jabuke ili zrno grožđa i stavite to pod fontanu, a onda progutate i tražite još. Kostimi koje su studenti sami osmislili i napravili bili su otkačeno očaravajući i definitivno su imali prednost nad onim iznajmljenim ili kupljenim.  I tako se Halloween slavio u subotu uveče, od njega oporavljalo u nedelju, a oni hrabri su se u ponedeljak pojavili na predavanjima maskirani. Profesori nisu rekli ništa. Sve do narednog ponedeljka kampusom su kružile slike sa žurki i novinski članci o svim nemanima koje su viđene te noći. Bilo je strašno lepo proživeti sve to prošle godine. A ove godine? Pa kako to uvek biva kada nešto ne možete da imate u praksi, vi to želite teorijski da proučite vrlo temeljno (Wikipedia za početak) u nadi da ćete tako osetiti bar deo čarolije ili, u ovom slučaju, strave i užasa.

Kako i zašto je nastao Halloween i ko ga danas slavi?

Iako se ovaj praznik najviše vezuje za SAD, njegovi koreni su u Irskoj, gde se u 5. veku pre nove ere leto zvanično završavalo 31. oktobra. Kelti su tog dana slavili Novu godinu ili Samhain. Po drevnom predanju, duhovi umrlih u prethodnoj godini tada su se raćali u potrazi za živim telima sa namerom da ih zaposednu za narednu godinu verujući da im je to jedina nada za posmrtni život. Kako bi oterali duhove, živi su gasili vatru u svojim kućama da ih učine hladnim i nepristupačnim, oblačili zastrašujuće kostime i pravili buku i pometnju. Svoje današnje ime praznik dobija tek kasnije. 834. godine papa Grgur III proglasio je 1. novembar Danom svih svetih ili All Hallows’ Day. Kako se Samhain po tradiciji slavio noć pre ovog praznika, ubrzo je postao poznat kao All Hallows’ Even’ ili Hallowe’en. Keltima nije smetalo da slave katoličke svece tog datuma, ali nisu želeli da se odreknu svog postojećeg praznika mrtvih, pa tako nastavljaju da ga slave do dana današnjeg. Praznik preuzimaju i njihovi susedi Škoti, a potom i Englezi.

Halloween i običaji koji ga prate dolaze na američki kontinent tek sredinom 19. veka kao posledica migracija brojnih irskih porodica iz Evrope. U početku je slavljen samo u njihovim krugovima, a nešto kasnije ga prihvataju svi. Praznik dostiže ogromnu popularnost početkom 20. veka kada počinje i njegova eksploatacija u komercijalne svrhe prozivodnjom razglednica i čestitki, a potom i papirnih ukrasa. Danas mnogi smatraju Salem u Masačusetsu svetskom prestonicom Halloween-a, iako je ovaj grad ušao u istoriju svojom borbom protiv veštičarenja. The Village Halloween parade u Njujorku ipak je najveličanstvenija parada zombija, čarobnjaka, vukodlaka i drugih utvara na svetu. Izrezbarena, izdubljena bundeva sa svećom unutra je najmaštovatiji simbol Noći veštica. Jedna irska legenda kaže da je bundeva dobila naziv jack-o’-lantern po istoimenom farmeru koji je uz pomoć krsta prevario i zarobio đavola, a potom odbio da ga pusti dok mu ovaj nije obećao da ga nikada neće primiti u pakao. Kada je Džek umro, đavo je ispunio svoje obećanje, pa je farmer izdubio jednu repu, stavio u nju sveću i počeo da luta zemljom u beskrajnoj potrazi za mestom gde će spokojno počivati. Tokom istorije njegova repa je nekako postala bundeva (verovatno po principu igre gluvih telefona) i našla put do svake kuće.

Hvatanje jabuka usnama je omiljena dečija igra koja prati ovaj praznik. Pravila glase: bure napuniti vodom, staviti u njega jabuke koje će plutati na površini i potom ih upecati, zagristi ili kako vam drago; bitno je da se ruke na koriste.

Običaj Trick or treat datira još iz mračnog (ima li na ovaj dan ičeg svetlog osim sveće u bundevi?) srednjeg veka kada su siromasi prosili od vrata do vrata dobijajući hranu u zamenu za molitve posvećene mrtvima na Dan svih svetih. Danas niko ne moli, slatkiši su obavezni kao i sove, lešinari, slepi miševi, vanzemaljci, pauci, crne mačke, demoni. Sve u svemu, ovo je praznik da se naježiš. U današnje vreme svakako je previše eksploatisan u cilju što veće zarade, ali neosporno ima dugu tradiciju i filozofsku ideju u osnovi.

Predlog za ovu noć glasi (samo ako ne slavite Svetog Luku ili niste pozvani na slavu): malo straha i maska da se isti sakrije, Gavran Edgara Alana Poa, mirišljiva sveća i pita bundevara. Na pitanje srašan trik ili bombona dati odgovor: oba, jer život voli neustrašive.