SAD sprečavaju poremećaj na tržištu nafte?

Među trgovcima energentima vlada zabrinutost da bi mere američke vlade i drugih zapadnih zemalja zbog iranskog nuklearnog programa, mogle da navedu Teheran da u znak odmazde potpuno prekine sa izvozom nafte. Iran je četvrti izvoznik nafte u svetu i dnevno prodaje 2,7 miliona barela.

Takav poremećaj uskratio bi svetskom tržištu u periodu od 18 meseci gotovo 1,5 milijardi barela sirove nafte, navela je Kancelarija za odgovornost vlade (GAO), koja je stalni istražni organ Kongresa SAD.

Kako bi se izbegao nagli skok cena i obezbedila dobra snabdevenost, SAD bi u koordinaciji sa zemljama partnerima u Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA) mogle zajednički da puste u promet svoje vanredne rezerve sirove nafte, i tako 18 meseci neutrališu manjak iranske nafte.

SAD ne uvoze direkno sirovu naftu iz Irana, ali bi prekid iranskog izvoza naterao zemlje koje naftu kupuju od Irana da Americi konkurišu prilikom kupovine nafte od drugih proizvođača.

"Nestanak te (iranske) nafte sa tržišta podigao bi cene svugde. Pri sadašnjim kapacitetima, strateške naftne rezerve i međunarodne rezerve mogu da nadoknade izgubljenu naftu i tako zaštite ekonomiju od znatne štete", navela je ta agencija.

SAD u svojim strateškim rezervama drže oko 688 miliona barela nafte. Pored toga, zemlje članice IEA imaju u svojim javnim i industrijskim rezervama oko 2,7 milijarde barela nafte, od čega je oko 700 miliona barela pod kontrolom vlada i namenjeno vanrednim potrebama.

GAO je ocenila da bi, kako bi se sprečio poremećaj zbog iranske nafte, bila potrebna i povećana eskploatacija nafte u svetu, posebno u Saudijskoj Arabiji, kao i da korisnici u industriji pređu na zemni gas kao energent.

Ako bi Iran prekinuo izvoz i ta nafta ne bi bila nadomeštena, to bi američku privredu koštalo oko 201 milijardu dolara, navela je GAO.

Samom upotrebom američkih strateških rezervi, bila bi izbegnuta šteta od 132 milijarde, a puštanje rezervi drugih zemalja bi gotovo u potpunosti sprečilo štetu, ocenila je GAO.

Uprava za energetske informacije, koja je analitički deo ministarstva energetike SAD, procenila je, međutim, da bi šteta u slučaju da se ne nadomesti iranska nafta bila mnogo manja, izmedju 34 i 99 milijarde dolara.

U izveštaju GAO navodi se da je takva niža kalkulacija analitičke službe ministarstva rezultat procene da porast cene nafte ne bi tako teško uzdrmao američku privredu.

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs u utorak je u Saudijskoj Arabiji rekla da je za međunarodnu zajednicu "jedini izbor" da Iranu nametne sankcije, ako Teheran ne pristane da obustavi svoj program obogaćivanja uranijuma.

Nafta najjeftinija u proteklih sedam meseci

Cene nafte pale su, treći dan uzastopno, na najniži nivo u proteklih sedam meseci potiskivane povećanjem ponude na svetskim tržištima.

Na njujorškoj berzi, laka američka nafta za novembarske isporuke jeftinija je za 28 centi i košta 58,40 dolara za barel. Za manje od dva meseca nafta je izgubila 25 procenata na ceni, a samo od početka ove sedmice pojeftinila je za 4 dolara po barelu.

Analitičari kažu da je malo verovatno da će se pad nastaviti jer su pred trgovcima otvorene mogućnosti za spekulacije i da višak svetske produkcije sada iznosi 2,5 miliona barela dnevno, ili tri odsto dnevne potražnje.

Dok se svetski ekonomski rast usporava a snabdevanje naftom raste, energetsko tržište je postalo manje osetljivo na geopolitičke napetosti, kao što je diplomatski sukob između Irana i Zapada oko nuklearnih ambicija Teherana.