Čas za otrežnjenje

Jučerašnji statistički raport po kome je inflacija u maju poskočila za dodatnih 1,6 odsto, dostigavši 5,7 procenata od početka ove godine, trebalo bi da bude trenutak otrežnjenja naših ekonomskih vlasti.

Inflacija je, hteli mi to da priznamo ili ne, najbolje ogledalo onoga svega što se zbiva, ne samo na ekonomskom prostoru, već i na mnogo širem planu. To ogledalo, međutim, nije krivo što odraz našeg lica nije baš najbolji ili bar nije onakav kakav bismo mi hteli da bude. Ona nepogrešivo prikazuje sve ono što smo učinili, a naročito ono što nismo.

Velike teorije o uzrocima inflacije odavno su napisane. Mnogi glasoviti ekonomisti su podobijali silne nagrade i ušli u svet besmrtnika dokazivanjem da inflacija nije nikakva božja kazna, već da je plod olako vođene ekonomske politike.

U našem slučaju – bez obzira na sve ono što nam se događa s razgrađivanjem dojučerašnje državne zajedice, koja je to, nažalost, bila samo po imenu, ali ne i po ekonomskim i privrednim performansama, pregovorima o statusu Kosova i Metohije, stalno rovitoj političkoj i parlamentarnoj situaciji... – situacija bi, možda, mogla biti gora. Srećom – nije. Ali ti faktori kao i ostali nisu od odlučujućeg značaja.

O čemu je reč?

Još kada je aktuelni ministar finansija Mlađan Dinkić izašao sa prognozom da će ovogodišnja inflacija biti 9,3 procenta, bilo je dobronamernih upozorenja da je taj cilj, prihvatljiv, ali veoma teško ostvarljiv. Jedni su smatrali da je mnogo prihvatljiviji i realniji zadatak – rast cena na malo između 12 i 13 procenata, što je, ipak, znatno manje od lanjskih 17,7 odsto. Drugi su bili za to da se inflacija sputa na ispod pet procenata. Time bi, kako je govorio profesor dr Nebojša Savić, „vlada odlučno demonstrirala opredeljenje da vodi doslednu antiinflacionu politiku koja bi nas polako dovela do civilizovanih evropskih zemalja u kojima znaju kako valja postupati sa cenama”.

Nisu poslušani ni jedni ni drugi. Epilog za polugodište je sada tu pred nama.

Iako je borba protiv inflacije i vođenje politike zdravog novca prevashodan posao Narodne banke Srbije, ona je, bez celovite ekonomske politike vlade, a naročito Ministarstva finansija, bespomoćna. Može da zavrne sve monetarne slavine, ali posao neće obaviti.

Otuda i sve priče o budžetskom suficitu, skupoj nafti, struji ili velikom investicionom bumu... padaju kao domine u nizu pred surovim ogledalom zvanim – inflacija. Jer nafta poskupljuje i u mnogim drugim zemljama, ali kod njih inflacija ne prelazi dva procenta.

Biće da je problem u nečem drugom. Valjalo bi se samo, malo, podsetiti iskustva iz januara 1994. Nije bilo davno.