Bang, bang

Ono što povezuje sve nas koji živimo u rasejanju (kako nas zbirno naziva patrijarh), jeste razgranata upotreba stilske figure poređenja oko koje se redovno spotičemo kada pokušavamo lakonski da odgovorimo na famozno pitanje iz matice: “I kako vam je Tamo?” Poređenja se razlikuju u odnosu na senzibilitet govornika, životno iskustvo, smisao za humor, te svakako, od vremena provedenog u dotičnom rasejanju. Stoga se i upotreba omiljene stilske figure prostire od arhetipa usvojenog iz rodoljubive lirske “Ostajte ovde”, preko poređenja na osnovu suprotnosti, tzv. kontrasta, do metafora i razvijenih metonimija, uz korišćenje obilja komparativa i superlativa, u korist jedne ili druge strane. Čak i kada govornik svesno izbegne da poredi, naš čovek uvek zahteva posve jasno razjašnjenje: “Nego, kaži ti meni, gde je bolje, a?”

Moja, sada već uravnotežena, osa poređenja Tamo i Ovde ponovo je ustreptala pred hororom koji je nedavno preplavio naslovne stranice ovdašnje štampe. Naime, poznatu swiss skijašicu, naizgled srećno udatu, prilično slavnu i uspešnu, izrešetao je muž, koji je, tom prilikom, ubio i njenog brata i teško izranjavao njihovu majku. Porodica se tih dana pripremala za venčanje skijašičinog brata. Nakon ovog, kako novine kažu, ubistva sa predumišljajem, ubica je uspeo da pobegne od policijske potere i potom, izvršio samoubistvo. Pred monstruoznim zločinom ustreptala je čitava švajcarska javnost, mediji su ovu vest čitavih nedelju dana tretirali kao headline, a na mojoj uzdrmanoj osi poređenja klackalo se pitanje: da li je i nasilja moguće porediti?

Jer ovakvi zločini dešavaju se i Tamo, samo što su nasilja nad ženama i zločini u porodici nakrcani na stranicama crne hronike u Večernjim novostima ili tako nešto, dok se na naslovnim stranicama rasprostiru genocidi, atentati i politička ubistva. I onda, šta je kriterijum da se jedno nasilje/zločin proglasi manjim ili većim u odnosu na neko drugo? Da li prema onome što neki nazivaju društveno politički značaj? Ili, možda, prema količini ispoljene brutalnosti? Ili bi najhumanije bilo porediti nasilja/zločine prema broju žrtava? Samo, da li ljudski život jednako vredi Ovde i Tamo?

I baš sam se sada upetaljala u ovu ozbiljnu i tragičnu temu da jedini entertainment na koji mogu da pomislim jeste Bowling for Columbine, i to u onom delu kada Majkl Mur (Michael Moore) iz naoružane USA odlazi u miroljubivu Kanadu. Sećate se - tamo niko i ne zaključava vrata, zločini se ne dešavaju godinama, osim kada neki američki bad guy ilegalno pređe granicu i napravi… ono što obuhvata reč koja počinje na S. Moj dolazak u idiličnu Švajcarsku iz zemlje u kojoj  “ni svadba nije uspela ukoliko, barem, troje ne pogine”, imao je sasvim sličan efekat. S tim što je Švajcarska miroljubiva, ali naoružana.

Hajdilend, već na prvi pogled, podseća na Linčov Twin Peaks, sa sve svežim vazduhom, vraški dobrom pitom od riblizla i srdačnim ljudima. Pa i na drugi pogled, samo prešavši preko gradskog mosta sa specijalno postavljenom sigurnosnom ogradom, koja bi trebalo da odvrati lozansku mladež od samoubistava,  jasno je da ni ovde “sove nisu ono što se čini da jesu”*. Ne sećam se da li sam vam već pominjala komšiju koji svake večeri svoju uglancanu vintage Vespu parkira uredno, uz jedan zidić pored ulaza u zgradu. Onda je naš komšija sa drugog, uglancani inženjer u penziji, postavio natpis, dvobojno skockan u Power Pointu, u kojem “obaveštava uvaženog komšiju da je slučaj nepropisnog parkiranja već prijavio policiji i da ga dodatno upozorava da će mu lično demolirati ljubimca, samo ako nastavi sa ovakvim divljačkim ponašanjem”.

E, a onda je, od kako ja pratim Hajdilend story, konačno ubijena i Laura Palmer. Varoš se zaprepastila, tračevi o žrtvi se rasuli, stigao je i Special Agent, a mediji pokrenuli javnu anketu: “Da li Švajcarci i dalje treba da imaju pušku iza ormara?” A nama preostaje zabava da posmatramo, što nasilje, zločine, pa i tuđi bol. Jer, kako engleska spisateljica Zejdi Smit (Zadie Smith) u Belim zubima piše: “Nikada nemojte potcenjivati zadovoljstvo koje ljudima pruža pogled na tuđi bol, sa izvesne razdaljine. Ono može da bude jednako zabavi, voajerizmu, ljudskoj radoznalosti, cinéma vérité, prigušenom zadovoljnom smehu, uzdignutoj obrvi i prikrivenom gnušanju."

I sve to, dok Special Agent i dalje traga za misterijom crne kolibe, iz koje, prema linčovskoj legendi, izlaze zli duhovi - Ovde zbog nepravilnog parkiranja, Tamo zbog grehova ili slave predaka.

______________

*referenca iz Twin Peaksa