Građanima (ne)dostupne informacije

Tokom godinu i po dana koliko postoji Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u korišćenju tog prava prednjačili su građani, zatim nevladine organizacije i, na kraju, mediji.

U kancelariji poverenika za informacije od javnog značaja registrovano je oko 1200 predmeta, od kojih je rešeno nešto više od polovine, a za 15 do 20 slučajeva biće potrebno da Vlada Srbije obezbedi izvršenje.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da još uvek kod nekih organa vlasti postoji otpor prilikom davanja informacija, zbog čega se građani onda obraćaju povereniku. Za polovinu predmeta, odmah nakon intervencije poverenika, organ vlasti da ono što je traženo, što pokazuje da je moglo i bez prethodnog ignorisanja zahteva:

„I to zapravo pokazuje taj ružni mentalitet. Dakle, sa malo dobre volje mogli smo imati i zadovoljne građane i bolju predstavu o organima vlasti i manje administriranje u službi poverenika. To je prva stvar koju treba promeniti i slomiti“, kaže Šabić.

Takođe, u nekim slučajevima uočava se i netrpeljivost prema nevladinim organizacijama, koje, uz građane, najviše koriste pravo na dostupnost informacijama. Elvir Burazerović, predsednik Orke, kaže da su skoro svaki drugi put morali da se obrate povereniku, zbog ćutanja organa uprave na njihova pitanja.

„Do sada smo tražili informacije koje se tiču broja korišćenih životinja u ogledne svrhe, hvatanja pasa lutalica, broja ubijenih životinja i niz drugih informacija koje smo smatrali da su značajne za naš rad. Ranije ovakve informacije nismo mogli da dobijemo, ali sada polako, preko ovog zakona, stvaramo sliku koja je važna da bismo se adekvatnije borili za zaštitu životinja", izjavio je Burazerović. 

Poverenik Rodoljub Šabić kaže da je veliko interesovanje građana za najrazličitije teme: „Nisu to nikakvi dokoni ljudi, a glavna tema je novac, a čini se da građani direktnije nego vlast prepoznaju antikorupcijske mogućnosti ovog zakona, jer svi znamo - kad se neki posao izloži javnosti, nema tu korupcije.“

Zanimljivo je da prvi zavedeni zahtev u kancelariji poverenika još uvek nije dobio odgovor. Građaninu koji je tražio podatke iz Ministarstva unutrašnjih poslova a koji su se ticali eventualnog prekoračenja službenih ovlašćenja, generalni inspektorat MUP-a nije dao dokumenta, već je podneo tužbu protiv rešenja poverenika Vrhovnom sudu Srbije.

„Meni je, recimo, tipičan primer još uvek prisutne stare ultrakonzervativne svesti, one poput balkanskog špijuna, slučaj jedne gospođe koja je tražila podatke iz dosijea svog pokojnog oca od Bezbednosno-informativne agencije. Taj čovek je likvidaran 1944. godine. Dobila je odgovor da ne može da dobije jer je to tajna. Pazite, sav se svet promenio, prestao biti bipolaran, ova zemlja je u tih 60 godina 6-7 puta menjala ime, samo je za nekoga sve ostalo isto, bilo tajna - ostalo tajna“, rekao je Šabić.

Na kraju, poverenik za informacije od javnog značaja kaže da bi organi vlasti trebalo da naprave korak dalje, kao što su neki uradili, i da sami objavljuju informacije o svom radu, kao na primer o budžetu, što je zapravo suštinsko izvršavanje obaveza prema javnosti.