Ko je spavao s desetarom?

Što se više priča o izborima, posle kratkotrajnog zatišja, radikali na političku scenu ponovo vraćaju govor neumesnog diskreditovanja političkih protivnika. Tako se visoki funkcioner SRS Igor Mirović suparnicima iz G17 plus čak pismeno obraća sa “gej”, narodni poslanik iste stranke Zoran Krasić uporno proziva drugog kolegu poslanika da je “u vojsci spavao sa desetarom”. Najviši funkcioneri SRS govore za predsednika Srbije “da je ustaša”, a za ministra inostranih poslova najblaže rečeno da “ima sulude ideje”. I pored toga, dobrom delu biračkog tela Srbije takav govor ne para uši.

Psiholog dr Žarko Trebješanin kaže da je nesporno da se radikali kotiraju kao stranka sa najviše simaptizera, “to je ono što je nesumnjivo i možemo se zapitati kako ljudi još uvek prihvataju tu retoriku i na neki način je podržavaju”.

- Ali, gledajte, i za to ima sada dosta razloga. Sve ovo što se dešava jeste ono što su radikali otprilike predviđali - da će Zapad i dalje da nas pritiska i za Kosovo, da neće stizati investicije kao što je bilo obećano, da će biti teška tranzicija i još više otpuštanja radnika. Zato su radikali i najviše profitirali što sve te demokratske promene idu daleko sporije nego što je bilo ko očekivao. Kada je situacija teška, kada su ljudi iznervirani svim i svačim, kada se osećaju osujećenim, onda im takve reči prosto prijaju: kada se za nekog kaže da je lopuža, kriminalac, da ga treba uhapsiti. To je jedna strana svega ovoga, ali postoji i druga, pa moram da kažem istine radi da ni mnogi iz demokratskih i evropski orijentisanih stranaka ne zaostaju baš mnogo, iako po prirodi stvari treba da daju sasvim drugačiji primer, jednog tolerantnog govora. Nasuprot tome, imamo prilike da čujemo baš od njih militantan govor, nimalo nežan, kulturan i uljudan.

Na pitanje da li su možda te druge stranke “prisiljene” na to, pošto pokušavaju da se utrkuju sa radikalima za osvajanje političkih poena, dr Žarko Trebješanin odgovara da je to moguće, ali da je to jeftina demagogija, koja će im se obiti o glavu.
– Mislim da to nije nimalo pametno, pogotovo ne dugoročno gledano. To može da ima efekat u nekom trenutku na gledanost emisije i da možda neki promil poraste rejting, ali se to posle skupo plaća - kaže Trebješanin.

Analitirar CeSid-a dr Zoran Lučić ukazuje da na građane veoma malo, ili uopšte ne deluje retorika političara, jer isti ti političari procenjuju kom se delu biračkog tela obraćaju.
- To znači da se tom delu biračkog tela obraćaju onim jezikom za koji misle da će ga taj deo biračkog tela razumeti - navodi Lučić.

Napominje da često postoji i nerazumevanje političara kakvo je mišljenje ili šta su očekivanja onog dela biračkog tela koji za njih glasa - to se odnosi na svaku stranku, pa i SRS, mada ona makar malo manje luta u tom smislu, nego ostale.
- Ako se podsetimo kako je izgledala predsednička kampanja lidera radikala Tomislava Nikolić, on je uoči prvog kruga izbora govorio o Evropi, o njihovoj spremnosti da sarađuju sa EU, o tome kako su spremni da razgovaraju sa stranim političarima. Onda je Nikolić prošao loše, dobivši oko 800.000 do 900.000 glasova, posle toga je odmah promenio retoriku između dva izborna kruga i počeo da govori o granici Karlovac – Karlobag – Ogulin - Virovitica. Tada je privukao 1,4 milion glasova. Oni su malo istestirali svoje biračko telo i shvatili na šta ono reaguje i u skladu sa time se i sada ponašaju - podvlači Lučić. - Pre nekoliko nedelja Nikolić je davao izjavu o razgovoru sa Vojislavom Koštunicom i rekao da su se njih dvojica dogovorili da u slučaju da Kosovo ne dobije nezavisnost oni to proglase okupiranom teritorijom. Pošto Koštunica nije reagovao na te izjave, novinari su pitali Nikolića da li je spreman da brani Kosovo, a on je rekao: “Ja i moji sinovi spremni smo u svakom trenutku da odemo na Kosovo”. To znači: “Ja se osećam gospodarem života svih ljudi u mojoj porodici, šta ja odlučim tako će učiniti i moji sinovi”, i to je nešto što biračko telo radikala razume. Jer, ono malo gleda u prošlost, malo više nego ostali ceni neke “tradicionalne” vrednosti. Pod tim podrazumevam i to da treba da se zna ko je domaćin u familiji, pa, sledstveno tome, treba da se zna i ko je domaćin u državi. Sa druge strane, treba imati u vidu da je Nikolić savršeno dobro znao kome se obraća - pojašnjava Lučić.

On istovremeno navodi da mu je veoma žao što se u javnosti olako prelazi preko neprimerene diskreditacije političkih protivnika.
- Mislim da bi rekacija političke elite koja se razlikuje od radikala morala da bude malo žešća. S druge strane, oni svi učestvuju u nekakvom političkom životu i procenjujem da među njima vlada visok stepen skladnosti, kada sede i razgovaraju. Međutim, kada treba da to čuje i javnost menjaju retoriku i ophode se jedni prema drugima na sasvim drugačiji način - ukazuje Lučić.