Dvojaki partneri

DSS ima rejting političke stranke s kojom bi Srbija mogla postati kompatibilna sa savremenim evropskim društvima. Njen lider Vojislav Koštunica još iz opozicionih dana važi za zastupnika temeljnih vrednosti demokratije i legalizma. Svojevremeno je kao predsednik SR Jugoslavije naišao na dobar prijem kod svih relevantnih faktora međunarodne zajednice.

Paradoks DSS je, međutim, u tome što ona na unutrašnjopolitičkom planu, tačnije u poslovima praktičnog vršenja vlasti, mnogo radije i češće sarađuje sa snagama čija je privrženost demokratskim i proevropskim principima - blago rečeno - pod znakom pitanja, nego što to čini sa snagama pouzdano demokratske orijentacije. Najhladnije odnose DSS ima sa DS, iako će svaki ozbiljan analitičar reći da bez ove druge nema demokratske Srbije. Glavnog partnera na demokratskom krilu DSS je potražio u stranački slabijem G17 Plus. Ostavka potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa nedvosmisleno signalizira da odnosi unutar ove demokratske koalicione osovine nisu u najboljem stanju. Gotovo od prvog dana vidljivo je da ni sa drugim koalicionim partnerom demokratske provenijencije - Draškovićevim SPO, Koštuničina DSS nije u velikoj ljubavi. Premijerovoj stranci bliže je otcepljeno populističko krilo SPO, sa regionalnim liderima ne naročito širokih demokratskih vidika. Problematičan izbor DSS je napravila i među manjinskim bošnjačkim strankama. Između sekularnog Evropejca Rasima Ljajića i malo korigovanog ekstremiste Sulejmana Ugljanina, Koštuničine demokrate odlučuju da zarad pretpostavljene političke dobiti sade tikve sa ovim drugim. Od starta manjinska Koštuničina vlada računa na podršku Miloševićevih naslednika, a nema većih problema ni sa radikalima, što kompletira sliku o društvu koje DSS najviše odgovara.

U krug za DSS veoma poželjnih partnera svakako spada Nova Srbija. To što verbalni i drugi ispadi njenog lidera Velje Ilića često izazivaju zgražavanje i osudu demokratske javnosti, očigledno nije prepreka za saradnju dveju stranaka. Kako je nagovešteno povodom đurđevdanskih stranačkih svetkovina, Koštuničina DSS je voljna da svoje bokove ojača još nekolicinom slikovitih tipova sa političke scene, ne hajući mnogo za njihov pedigre. Dragan Marković Palma, Dobrivoje Budimirović Bidža i još neki lokalni šefovi iznikli u kataklizmičnom Miloševićevom vremenu, sasvim sigurno, raspolažu određenom moći i u današnjoj tranzicionoj Srbiji. Onom ko želi da vlada, oni mogu biti partneri od koristi. Onom ko u svom političkom programu ima i neke više ciljeve, to jest istinski demokratski preobražaj Srbije - kredibilitet bi bio jači bez ovakvih pomagača.