Razno
Na današnji dan, 10. januar
Danas je subota, 10. januar, a ovo su istorijski događaji koji su obeležili današnji datum.
0:00
10.1.2026.
3 h
Petak, 05.05.2006.
16:15
Život u filmu "Š" produkcije
Ovih dana Britanci slave osamdeseti rođendan kraljice Elizabete II. Jedan kritičar monarhije je tim povodom rekao - Zaštitni znak vladavine Elizabete je Britanija paralizovana u vremenu. To je njen trijumf i naša sramota. Ova nedelja je pokazala da će naš sadašnji vladar uspeti u nameri da Srbiju parališe u vremenu koje njegov kukavički, rigidni, buđavi um smatra bezbednim. Žive će nas zakopati u ovoj zemlji koja je nekad bila naša, a sada je ponovo postala predmet čuđenja, podsmeha i sprdnje u svetu.
Ministar vojni Stanković je ispao glup u društvu kada je najavio da će nam se povodom prekida pregovora o pridruživanju obratiti predsednik vlade, to jest najodgovorniji za ovu sramotu koju smo doživeli. Onaj što se hvalio da sme da nas pogleda u oči, juče je navodno svojim kolegama u vladi objasnio šta su sve njegova ministarstva sile uradila na hvatanju Ratka Mladića. I posle svega, izdato je saopštenje, a predsednik vlade se sakrio iza nesrećnog ministra privrede Bubala, koji nam je objašnjavao kako je tražiti g-dina Mladića isto što i tražiti iglu u plastu sena. Bubalo, ko god bio taj čovek, zove se ministrom privrede i morao je juče da nam, makar kobajagi, kaže kakve će posledice ovaj prekid pregovora imati na našu privredu, a ne da se sramoti i priča o stvarima o kojima nema pojma. Ne razumem kako Koštunicini saradnici dozvoljavaju da ih on toliko ponižava i pretvara u klovnove.
Juče su opet uhapšeni neki ljudi, koji su navodno jedno vreme skrivali Mladića. Verovatno jesu, ali i da nisu, Jočić, Bulatović i Stojković bi nas hapsili jednog po jednog, iz dana u dan, po spisku iz telefonskog imenika, ako time mogu da kupe još jedan dan svoje vladavine. A kada bi ponestalo nas, neprijatelja, mondijalista i turista, počeli bi da hapse članove sopstvenog glavnog odbora. Tako je Sadam Husein, u trenutku kada su Iračani već bili u zemunicama i osluškivali američke avione, kažnjavao svoje debele oficire oduzimanjem pola plate, jer nisu fizički spremni za rat.
Sve što smo ove nedelje čuli o hvatanju Ratka Mladića toliko je glupo i jadno, da bi od toga bilo tesko napraviti film Š produkcije. Zamislite film u kome postoji serijski ubica, jedan deo policije ga deset godina traži, a drugi deo ga krije, pa onda izađe šef policije i preko saopštenja moli serijskog ubicu da se preda, jer stvarno više ne zna gde da ga traži, a ne zna, brate, ni koji deo policije ga ono beše traži, a koji ga krije; i stvarno nema smisla, neka se taj gospodin ubica malo sažali na njega.
Ma koliko ovo bio nemoguć scenario za film, ipak tu ima lepih elemenata: imamo serijskog ubicu, imamo razne policije, ali nikako ne mogu da uklopim, ma koliko scenario bio apsurdan, predsednika skupštine, Predraga Markovića, i njegovo najnovije bulažnjenje o menjanju padeža i pravilu prelaska I u O. Već su slavne njegove pričice o istorijatu njegovog starog sakoa, s posebnim osvrtom na dugmiće, o kapetanu koji tone i brodu koji poslednji napušta kapetana. Zar stranci G17 nije ni malo neprijatno, zašto ga negde ne iznesu? Ali o G17 ćemo iduće nedelje, videćemo sta će se posle Labusove ostavke desiti na glavnom odboru.
Nastavljeni su pregovori o Kosovu. Koštunicin savetnik, Slobodan Samardžić, nas je obavestio da smo zeznuli Albance: izašli smo sa predlogom o formiranju deset srpskih opština, na šta su se Albanci toliko iznenadili da su zanemeli. Ministar Vuksanović je izdao saopštenje u kome je poručio roditeljima crnogorskih studenata u Srbiji da porazmisle o tome kako će glasati na referendumu, jer ako pobede separatisti, odmah će uslediti Vuksanovićeva odmazda - poskupeće školarina za crnogorske studente i teže će nego do sada nalaziti posao u Srbiji.
Nesposobni da nešto stvore, članovi ove vlade rade ono što znaju - razaraju sve ono što ne vole, a još više ono što nisu u stanju da razumeju.
Vratili smo se u stereotipe koji su stvoreni o nama. 1918. jedan strani putopisac je napisao: „Srbija je pre rata imala četiri miliona stanovnika. Onda je žrtvovala milion ljudi zbog zablude da Srbija postoji kao država samo zato da bi srušila veliku susednu monarhiju“.
Ministar vojni Stanković je ispao glup u društvu kada je najavio da će nam se povodom prekida pregovora o pridruživanju obratiti predsednik vlade, to jest najodgovorniji za ovu sramotu koju smo doživeli. Onaj što se hvalio da sme da nas pogleda u oči, juče je navodno svojim kolegama u vladi objasnio šta su sve njegova ministarstva sile uradila na hvatanju Ratka Mladića. I posle svega, izdato je saopštenje, a predsednik vlade se sakrio iza nesrećnog ministra privrede Bubala, koji nam je objašnjavao kako je tražiti g-dina Mladića isto što i tražiti iglu u plastu sena. Bubalo, ko god bio taj čovek, zove se ministrom privrede i morao je juče da nam, makar kobajagi, kaže kakve će posledice ovaj prekid pregovora imati na našu privredu, a ne da se sramoti i priča o stvarima o kojima nema pojma. Ne razumem kako Koštunicini saradnici dozvoljavaju da ih on toliko ponižava i pretvara u klovnove.
Juče su opet uhapšeni neki ljudi, koji su navodno jedno vreme skrivali Mladića. Verovatno jesu, ali i da nisu, Jočić, Bulatović i Stojković bi nas hapsili jednog po jednog, iz dana u dan, po spisku iz telefonskog imenika, ako time mogu da kupe još jedan dan svoje vladavine. A kada bi ponestalo nas, neprijatelja, mondijalista i turista, počeli bi da hapse članove sopstvenog glavnog odbora. Tako je Sadam Husein, u trenutku kada su Iračani već bili u zemunicama i osluškivali američke avione, kažnjavao svoje debele oficire oduzimanjem pola plate, jer nisu fizički spremni za rat.
Sve što smo ove nedelje čuli o hvatanju Ratka Mladića toliko je glupo i jadno, da bi od toga bilo tesko napraviti film Š produkcije. Zamislite film u kome postoji serijski ubica, jedan deo policije ga deset godina traži, a drugi deo ga krije, pa onda izađe šef policije i preko saopštenja moli serijskog ubicu da se preda, jer stvarno više ne zna gde da ga traži, a ne zna, brate, ni koji deo policije ga ono beše traži, a koji ga krije; i stvarno nema smisla, neka se taj gospodin ubica malo sažali na njega.
Ma koliko ovo bio nemoguć scenario za film, ipak tu ima lepih elemenata: imamo serijskog ubicu, imamo razne policije, ali nikako ne mogu da uklopim, ma koliko scenario bio apsurdan, predsednika skupštine, Predraga Markovića, i njegovo najnovije bulažnjenje o menjanju padeža i pravilu prelaska I u O. Već su slavne njegove pričice o istorijatu njegovog starog sakoa, s posebnim osvrtom na dugmiće, o kapetanu koji tone i brodu koji poslednji napušta kapetana. Zar stranci G17 nije ni malo neprijatno, zašto ga negde ne iznesu? Ali o G17 ćemo iduće nedelje, videćemo sta će se posle Labusove ostavke desiti na glavnom odboru.
Nastavljeni su pregovori o Kosovu. Koštunicin savetnik, Slobodan Samardžić, nas je obavestio da smo zeznuli Albance: izašli smo sa predlogom o formiranju deset srpskih opština, na šta su se Albanci toliko iznenadili da su zanemeli. Ministar Vuksanović je izdao saopštenje u kome je poručio roditeljima crnogorskih studenata u Srbiji da porazmisle o tome kako će glasati na referendumu, jer ako pobede separatisti, odmah će uslediti Vuksanovićeva odmazda - poskupeće školarina za crnogorske studente i teže će nego do sada nalaziti posao u Srbiji.
Nesposobni da nešto stvore, članovi ove vlade rade ono što znaju - razaraju sve ono što ne vole, a još više ono što nisu u stanju da razumeju.
Vratili smo se u stereotipe koji su stvoreni o nama. 1918. jedan strani putopisac je napisao: „Srbija je pre rata imala četiri miliona stanovnika. Onda je žrtvovala milion ljudi zbog zablude da Srbija postoji kao država samo zato da bi srušila veliku susednu monarhiju“.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 3
Pogledaj komentare