Sve hladniji odnosi Rusije i SAD

Posle više od decenije zadovoljstva međusobnim odnosima, kako u Moskvi tako i u Vašingtonu, raspoloženje u dve prestonice postalo je "kiselo", slažu se i mnogi analitičari i diplomate.

Vašington i Moskva su uglavnom ignorisali međusobne razlike nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine, koncentrišući se na zajednički interes u ratu protiv međunarodnog terorizma. Ali odnosi su, naročito poslednjih meseci, naglo zahladneli.

Suprotstavljena mišljenja poput onih iz hladnog rata, koji je okončan 80-ih godina, ponovo se mogu videti svuda: u izjavama političara, stavovima običnih ljudi, sve do izbora ličnosti negativaca u ruskim TV serijama.

Najnoviji primer su optužbe američkog potpredsednika Dika Čejnija da Rusija ne poštuje demokratske principe i ljudska prava, kao i da koristi svoje zalihe energenata za "ucenjivanje". Čejni je to izjavio u četvrtak, na sastanku sa liderima zemalja Baltika i Crnog mora u Viljnusu.

Kremlj je oštro reagovao tvrdnjom da je američka politika promovisanja "globalne demokratije" u stvari način da se predstavi kao dominantna sila u postsovjetskim zemljama. Ruska štampa je upozorila da Vašington stvara antiruski kordon zapadnih saveznika od Baltika do Kaspijskog mora i da je Čejnijev govor obnova hladnog rata.

"Još nismo ostavili prošlost za sobom. Njen samrtni stisak može se osetiti svuda", napisao je Gorbačov, poslednji lider SSSR-a, u tekstu za list "Rosijskaja gazeta".

"Pozivi da se odnosi među našim zemljama 'ohlade' ili čak zaoštre postali su svakodnevna pojava u Vašingtonu", upozorio je Gorbačov i dodao: "I u našoj zemlji ima ljudi koji se, neki zabrinuto, a neki zadovoljno, spremaju za obnovu hladnog rata u nekakvom novom obliku".

Ironija je pri tom da se, za razliku od ere hladnog rata, sada skoro svakog meseca neka nova ruska kompanija nađe na listi njujorške berze, američke banke postavljaju bilborde po moskovskim ulicama, a investitori se bezmalo tuku za akcije ruskih firmi.

Kremlj

Takva atmosfera se u mnogome razlikuje od one koja je vladala pre pet godina, kada se predsednik SAD Džordž Buš prvi put sastao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Izgledalo je kao da će se dobro slagati i njihove izjave posle susreta ukazivale su na dalje jačanje veza.

"U Vašingtonu, međutim, danas vlada kiselo raspoloženje kada je reč o odnosima s Rusijom, a isto je i u Moskvi", kazao je neimenovani zapadni diplomata Rojtersu.

Zbog takve situacije, neizvesno je kakva će atmosfera dočekati Buša kada ga Putin bude primio u julu u Sankt Peterburgu, zajedno sa ostalim liderima Grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja.

Američki ambasador u Moskvi Vilijam Barns pozvan je pre desetak dana u rusko Ministarstvo spoljnih poslova, gde mu je rečeno da je Moskva uznemirena zato što je jedan vašingtonski institut izradio platformu za separatiste u Čečeniji.

Ambasadori SAD u Rusiji retko bivaju pozvani u Ministarstvo da bi im se saopštila neka opomena, pa taj incident odlično oslikava nove tenzije na relaciji Moskva-Vašington.

Stvari koje opterećuju njihove odnose ima na pretek, od odugovlačenja pregovora o ulasku Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, preko različitih stavova u rešavanju iranske nuklearne krize, pa do tvrdog stava Vašingtona prema Belorusiji, tradicionalnom savezniku Moskve.

Analitičari kažu da iza svih tih pitanja stoji jedna zajednička tema - ta da Rusija, profitirajući od rekordno visokih cena nafte koju izvozi, više nije spremna da bude neravnopravan partner Americi.

"Stiče se utisak da Rusija jača pred našim očima i da joj se može da manje obraća pažnju na reakcije svojih zapadnih partnera nego što je to ranije činila", smatra urednik lista "Rusija u globalnim poslovima" Fjodor Lukjanov.

"Stav je sledeći - nije nama potreban ostatak sveta, već smo mi potrebni njemu", kaže Lukjanov.

Raste i broj Rusa koji SAD vide kao rivala. Ruski scenaristi su, sa okončanjem hladnog rata, za filmske i televizijske negativce najčešće birali teroriste i gangstere. U najnovijoj sezoni akcione serije "Morski đavoli", medjutim, kao negativci se ponovo vraćaju Amerikanci, odnosno pripadnici američke mornarice koje ruski specijalci nastoje da spreče da ukradu jednu stratešku raketu.

U jednoj nedavno sprovedenoj anketi, 30 odsto ruskih ispitanika je kao glavnu pretnju nacionalnoj bezbednosti imenovalo SAD, dok 17 odsto njih smatra da je to Kina.

"Mislim da su SAD - država, ne narod - neka vrsta bande", kaže biznismen Artur Saradžjan, bivši zvaničnik ruske vlade. "SAD žele da vladaju svima i da svaku državu, uključujući Rusiju, pretvore u svog vazala i u izvor energije".