Katrina: Prekasno je, do vraga

Vidno ogorčen, gradonačelnik Rej Negin je kazao da federalna vlast nema pojma šta se dešava na terenu. Kada je prošlog ponedeljka uragan Katrina, pre nego će stići do priobalja Meksičkog zaliva, donekle promenio pravac, činilo se da će se Nju Orleans, za koji se najviše strepilo, još jednom sretno provući samo sa ozbiljnim oštećenjima infrastrukture.

Dvadeset i četiri sata kasnije počele su da pucaju brane i voda jezera Ponsatrejn munjevito je preplavila grad, čiji su veliki delovi ispod nivoa mora. Posredstvom televizijskih ekrana počele su da stižu kataklizmične slike potopa, haosa i ljudskih patnji.

Teror je došao u vidu naoružanih bandi koje su počele da pljačkaju, siluju i ubijaju. Iz prestonice dobre muzike, još bolje hrane i najluđeg provoda proteklih dana emituju se prizori očaja i beznađa.

“Nema nikoga da komanduje, ni Nacionalne garde ni policije, baš nikoga. Neko bi trebao doći i organizovati evakuaciju ovih ljudi na sigurno, dati im hranu, odjeću i ostalo što im treba za preživljavanje”, kazala je reporteru Rojtersa neimenovana žena.

Prvi helikopteri sa spasiocima i zalihama vode, hrane i lijekova vratili su se u bazu ne obavivši zadatak, jer je na njih iz grada otvorena vatra. U četvrtak je pripadnicima vojske i Nacionalne garde izdato naređenje da pucaju ako je to neophodno za održavanje reda.

Vidno ogorčen, gradonačelnik Rej Negin je kazao da federalna vlast nema pojma šta se dešava na terenu:

“Ne govorite mi da 40.000 vojnika dolazi kao pojačanje, oni još nisu ovde. Prekasno je, dovraga! Trgnite se najzad, dajte da se nešto preduzme na rešavanju najveće krize u istoriji ove zemlje.”

Buš zaobišao Nju Orleans

Američki predsednik je, pet dana od početka uragana Katrin, posetio južne američke države Luizijanu, Alabamu i Misisipi. Vojni konovoji sa hranom, vodom i medicinskom opremom polako pristižu u opustošeni Nju Orleans, grad koji je skoro potpuno uništen razornim uraganom. Više desetina hiljada ljudi, uglavnom najsiromašnijih Afro-amerikanaca, čeka da im stigne bilo kakva pomoć.

Američki predsednik Džordž Buš posetio je južne američke države Luizijanu, Alabamu i Misisipi i to skoro pet dana posle udara uragana. Međutim, Buš nije posetio centar Nju Orleansa, gde je situacija najgora.

Uragan Katrina odneo je, prema zvaničnim podacima, 146 života, ali se strahuje da bi broj nastradalih mogao da se meri hiljadama.

U Misisipiju je poginula 131 osoba, ali je prema rečima guvernera te države SAD-a, Hali Barbur, "zvanični broj zaista beznačajan", jer se ne zna koliko žrtava bi moglo da bude. Eksperti za prirodne katastrofe smatraju da se, u uslovima poplave i haosa koji vlada, ne može ni očekivati da se broj nastradalih uskoro sazna.

U Luizijani strahuju da u Nju Orleansu ima na hiljade mrtvih, dok zvaničnici poručuju da su usredsređeni na spašavanje živih, a ne na mrtve.

Indipendent: Pitanja za Džordža Buša

Amerièka javnost èeka odgovore

Londonski list piše o pitanjima koje svaki ogorčeni Amerikanac postavlja svom predsedniku:

Zašto je prvi dan nakon udara uragana Katrina predsednik proveo na prijemima, svirajući gitaru i prikupljajući novčana sredstva za Republikansku partiju, umesto da bude u Lujzijani sa ugroženim stanovništvom?

Zašto je moralo da prođe pet punih dana da bi se Buš uopšte setio da dođe u Nju Orleans?

Kako je moguće da je Amerika za tri nedelje okupirala Irak, zemlju od dvadeset pet miliona stanovnika na drugom kraju sveta, ali nije bila u stanju da evakuiše dvadeset pet hiljada ljudi sa sportskog stadiona na sopstvenoj teritoriji?

I, povrh svega, zbog čega su u ovogodišnjem američkom budžetu bila smanjena sredstva za odbranu od poplava i sprečavanje posledica prirodnih katastrofa?