Umereni pragmatizam druge Bušove administracije

Drugi mandat predsednika Buša na spoljnopolitičkom frontu u celini ima početak koji obećava. Njegov tim govorio je jednim glasom s jasnim porukama na dobro zamišljenoj političkoj liniji. Članovi tima veoma su se potrudili da poprave razdor s evropskim saveznicima, koji su im javno uzvratili istim merama. Iako je veći deo ovog poboljšanja u odnosima formalne a ne suštinske prirode, to je ipak važno. Pored toga, na obe strane bilo je napora da se premoste jazovi o nekim političkim pitanjima.

Kad se radi o Iranu, na primer, Sjedinjene Države prihvatile su evropski prilaz ekstenzivnih pregovora i takođe pokazale spremnost da daju svoj doprinos "šargarepama" ako bude učinjen napredak u ubeđivanju Irana da odustane od svojih nuklearnih ambicija. Evropljani su se, na drugoj strani, u principu složili da će to pitanje biti stavljeno pred Savet bezbednosti UN ukoliko njihovi napori ne urode plodom. To je sve vreme bio američki cilj. Evropljani su takođe pristali da odlože ukidanje embarga na isporuke oružja Kini, što je za Amerikance jedan od ključnih problema. Postignut je, takođe, kompromis po kome će Savet bezbednosti UN moći da usvoji rezoluciju kojom će ratni zločinci u Sudanu biti isporučivani Međunarodnom sudu za ratne zločine, telu kome se američka administracija energično protivila.

Ovo uslovljeno približavanje Evropskoj uniji i uspešni izbori u Iraku predstavljaju dva najvažnija dosadašnja dostignuća druge Bušove administracije.

Takođe je značajna zamena dvojice ključnih ‘tvrdolinijaša’ u prvoj Bušovoj administraciji, državnog podsekretara Džona Boltona i zamenika sekretara za odbranu Volfovica. Mada će odlazak Džona Boltona svakako omogućiti da Stejt dipartment funkcioniše na jedinstveniji i pragmatičniji način, ako ga Senat bude potvrdio (što u ovom trenutku još nije izvesno) kao novog ambasadora u Ujedinjenim nacijama, on će nesumnjivo biti važan igrač kada pred Savet bezbednosti UN dođu ključna pitanja. On bi se svakako tvrdo zalagao, na primer, za uvođenje sankcija Siriji i Iranu ako se njihove političke linije i dalje budu sudarale s ciljevima Bušove administracije. On će takođe odigrati kritičnu ulogu u procenjivanju i stepenu podrške koji će Bušova administracija dati reformama što ih je predložio generalni sekretar UN Anan pre dve nedelje.

Volfovic će gotovo potpuno izići iz američke spoljnopolitičke igre, mada će biti zanimljivo videti kakav će politički pravac zauzeti u Svetskoj banci. Predviđam da će, na primer, ta institucija više stavljati naglasak na neke kritične zemlje Bliskog istoka i države bivšeg Sovjetskog Saveza koje preduzimaju eksperimentalne korake prema demokratiji.

Takođe je vredno primetiti "nizak profil" sekretara za odbranu Ramsfelda. U prvoj Bušovoj administraciji on je bio glavni čovek koji se zalagao za samostalni, antievropski prilaz, pa njegovo sadašnje ćutanje govori veoma mnogo. Čak i kada daje javne komentare, njegove poruke su na istim pomirljivim linijama koje zastupa ostatak administracije. Biće zanimljivo da se vidi koliko će dugo ostati sekretar odbrane. Ljudi koje je državni sekretar Kondoliza Rajs pomenula kao svoj izbor za ključne pozicije u Stejt dipartmentu su gotovo bez izuzetka umereni pragmatici.

Prilaz koji je američka administracija zauzela prema Rusiji i predsedniku Putinu bio je iznijansiran i odgovarajući. Mada su predsednik i državni sekretar i javno i na privatnim sastancima jasno rekli da smo ozbiljno zabrinuti zbog demokratskog procesa u Rusiji, to je bilo učinjeno na takav način da naš odnos nije bio podložan kompromisu. Pored toga, topao prijem koji je ove nedelje priređen novom ukrajinskom predsedniku u Vašingtonu, kao i najavljene posete Buša Ukrajini i baltičkim republikama na putu za Moskvu ovog maja, predstavljaju nepogrešivu poruku Putinu i drugima o našoj podršci demokratskim procesima koji su u toku u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. To je nesumnjivo jedna od dve oblasti u svetu gde će se najočiglednije proceniti zavetovanja o ohrabrivanju i podržavanju demokratske tranzicije što ih je dao predsednik Buš u svom inauguracionom govoru.

Bliski istok je, naravno, drugi fokus Bušove administracije. Visoki odziv i entuzijazam iskazan u većem delu Iraka povodom nedavnih izbora bili su veliki podstrek za predsednika. Pozitivan razvoj takođe predstavljaju uslovni koraci prema demokratskijoj vladavini, preduzeti u Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Libanu. Administracija je smireno reagovala na produženi proces pregovaranja o formiranju vlade i pisanju novog ustava, koji je u toku u iračkom parlamentu. To je zaista i jedina opcija, pošto bi otvoreno američko mešanje bilo kontraproduktivno.

Istovremeno, za Bušovu administraciju mora da je izluđujuće saznanje da će predsednikovo mesto u istoriji velikim delom biti odlučeno uspehom ili propašću tog procesa u iračkom parlamentu. Ako on uspe i ako sve važne grupacije u Iraku budu donekle zadovoljene i spremne da pokušaju da novi Irak počne da funkcioniše, sasvim je moguće da će pobunjenici biti ako ne poraženi, onda bar izgubiti značaj i delotvornost. Ako se, na drugoj strani, ne pronađe zajednički stav, čitava situacija mogla bi se dramatično preokrenuti nagore.

Opšta podrška ratu u Iraku u SAD nastaviće, bez ikakve sumnje, dalje da opada. S novim žrtvama i porastom budžetskih troškova, kao i zasecanjem u domaće programe, ova antipatija može samo da raste. Iako se sam predsednik ne suočava s ponovnim izborom, njegova Republikanska partija mora da je prestravljena implikacijama koje bi ovo moglo imati na naredne kongresne izbore u 2006.

U opštem smislu za administraciju je ovo bilo vreme konsolidacije tokom kojeg je novi tim zauzimao mesta. On je izbegao preduzimanje radikalnih mera i čvrsto izrazio svoju zabrinutosti i gledišta, ali ne na način koji izaziva konfrontaciju.
Pravi izazovi, međutim, tek predstoje, pošto je današnji svet daleko od toga da bude statičan. Velika zabrinutost predsednika zbog opasnosti širenja nuklearnog i drugog oružja za masovno uništavanje, na primer, garantuje da američko strpljenje u pregovaračkim procesima s Iranom i Severnom Korejom neće biti bezgranično. Neizbežno će doći i vreme u mirovnom procesu između Izraela i Palestinaca kada će SAD, ako žele uspeh, morati da budu spremne da pritisnu Izrael da napravi ustupke veće od onih što bi unilateralno bile spremne da učine. Situacija u Iraku biće krhka, kompleksna i opasna vrlo dugo vremena. Upravljanje odnosima s Kinom i Rusijom i dalje će predstavljati velike izazove sa značajnim implikacijama za budućnost.

Stvarnost je da današnji svet prolazi kroz period značajnih, kompleksnih promena. To jeste i biće drugačiji svet, s drugačijim svrstavanjima i lojalnostima od onog koji smo znali ranije. Izazov za Bušovu administraciju, kao i za svakog drugog, jeste u tome da tom promenom upravljaju na konstruktivan način. To neće biti lako.