Bitka konzervativaca za Vrhovni sud

Jedan od glavnih razloga za ovu evoluciju leži u postojanom rastu kombinovane snage evangelističkih hrišćanskih grupa i tvrdolinijaškog desnog krila Republikanske partije tokom poslednjih trideset godina. Nekoliko godina su analitičari pokušavali da njihove pobede predstave kao jednokratne anomalije, ali sada sve više ljudi misli da se u Sjedinjenim Državama zbilo istorijsko pomeranje prema konzervativizmu. Gledano u procentima, razlika ne mora biti toliko velika, ali je dovoljna da sasvim izvesno promeni političku scenu.

Jedini izuzetak od ovog obrasca bio je Vrhovni sud Sjedinjenih Država. Njegovih devet sudija imenuje predsednik, potvrđuje ih Senat i njihov mandat traje doživotno. Oni su, stoga, daleko manje podložni političkim pritiscima nego druge grane naše vlasti. Poslednja promena Suda, na primer, dogodila se 1994.

Decenijama je Sud bio meta konzervativaca koji ga optužuju da svojom interpretacijom Ustava i preduzimanjem "društvenog inženjeringa" ide daleko izvan svog mandata. Oni se ogorčeno protive odlukama Suda kojima se dozvoljava abortus, eliminiše hrišćanska molitva u školama, odobravaju programi afirmativne akcije koji treba da pomognu manjinama i obezbeđuju striktna prava pojedncima optuženim za zločine.

Saopštenje sudije Vrhovnog suda Sandre Dej O’Konor o njenom budućem povlačenju ima ogromne posledice na Sjedinjene Države i stoga i na njihove odnose s Evropom i ostatkom sveta. Tokom njene 24 godine u Sudu, ona je bila presudni glas u sredini između konzervativaca i liberala. S njenim povlačenjem i očekivanim povlačenjem Glavnog sudije Renkvista zbog lošeg zdravlja, predsednik ima istorijsku mogućnost da liberalno/umereni sud transformiše u konzervativni. To bi sve institucije vlasti dovelo u konzervativni tabor. Ako predsednik bude uspeo da to učini, biće još lakše da se u Sjedinjenim Državama učvrsti konzervativni program, čime će se još više proširiti jaz s Evropom.

Politička debata u Sjedinjenm Državama tokom poslednje decenije postajala je sve ogorčenija i više partijski obojena. Političari i kandidati za javne funkcije ili položaje na bilo kom nivou vlasti koji se stiču imenovanjem potpuno su svesni da njihovi stavovi o svakom od ovih pitanja mogu biti i mnogo puta jesu faktor što odlučuje o pobedi ili porazu.

Nacionalno udruženje puškara je, na primer, jedna izuzetno dobro finansirana i moćna lobistička grupa, koja javno napada političare što se zalažu za kontrolu (ličnog) naoružanja i ulaže ogromna sredstva u kampanje da oni budu poraženi. To je često bila ona kritična razlika koja je dovodila do toga da neki političar osvoji nominaciju svoje partije na prethodnim izborima ili pobedi na opštim izborima. Ali, to je i više od toga. Aktivisti koji su protiv abortusa pribegavaju i ubistvima lekara koji ih obavljaju i bacaju bombe na njihove klinike.

Prema našem sistemu provera i bilansa, Vrhovni sud je konačni arbitar po pitanjima Ustava i jedini način da se zaobiđu njegove odluke jesu ustavni amandmani koje je gotovo nemoguće usvojiti, posebno kad se radi o vrlo kontroverznim pitanjima. Rezultat svega gore pomenutog jeste povećana frustracija konzervativne desnice i evangelista. Ovi konzervativci veruju da je sada došao njihov trenutak. Oni vide da imaju predsednika koji deli njihove vrednosti i republikansku većinu od 55 prema 45 u Senatu, koja većinom glasova mora da potvrdi svaku predsednikovu nominaciju. Zato se dobro pripremaju da lobiraju za nekog jakog konzervativnog kandidata za Sud, nadajući se da će preokrenuti njegovu istorijsku liberalnu orijentaciju. Mnogi, na primer, žarko priželjkuju okončanje legalnog prava na abortus u Americi i veruju da je to moguće ako izaberu prave kandidate.

Samo nekoliko časova posle saopštenja sudije O’Konor, krenule su javne izjave s oba kraja scene. Striktni konzervativci, na primer, hitro su napali nedavno imenovanog državnog tužioca Gonzalesa, mada je on konzervativac i dokazani prijatelj predsednika, upravo zato što nisu sigurni u njegov stav o abortusu i žele da budu sigurni da on neće biti predsednikov izbor.
Predsednik je sada u teškoj dilemi. Ako bude sledio svoje sklonosti i imenovao nekog izrazito konzervativnog sudiju, bitka za konfirmaciju garantovano će biti ogorčena i razdorna.

Ona će uticati na njegovu sposobnost da kroz Kongres progura druge zakone. Pored toga, čak i ako bi na kraju taj neko bio potvrđen, to bi moglo da naškodi njegovoj partiji na predstojećim izborima. Prilično dosledna i solidna većina Amerikanaca, na primer, podržava abortus, i ako bude smatrala da bi novi konzervativni Sud mogao da ukine ovo pravo ili ga ograniči u velikoj meri, reperkusije bi mogle biti snažne. Ali ako bude propustio da imenuje dokazanog konzervativca koji će zauzimati striktno konstruktivne stavove o ustavnim pitanjima, i bude napravio umereniji izbor, jezgro njegog biračkog tela osetiće se izdanim. Oni ekstremniji među njima već su upozorili Belu kuću da će propust da se "uradi prava stvar" značiti kraj njihove podrške.

Nekoliko stvari je jasno. Pre svega, predsednik će se potruditi da svi potencijalni kandidati prođu rigoroznu kontrolu kako ne bi bili podložni napadima zbog grehova iz prošlosti, kako se već dešavalo na ranijim sednicama za konfirmaciju. Drugo, predsednik i njegov tim će učiniti sve što mogu da ućutkaju evangeliste i tvrde konzervativce kako bi atmosfera postala manje napeta. Predstaviće bilo kog kandidata kao nekog ko je izabran ne zbog njegovih pogleda već zbog dobrog sudijskog učinka.

U Senatu postoje dva ključna broja. Prvi je stvarni broj republikanaca i demokrata (republikanska većina od 55 prema 45), a drugi je onaj potreban da se prevaziđe opstrukcija. Taj broj iznosi 60. To znači da ako su demokrate odlučni da spreče konfirmaciju, oni to mogu i da urade. To bi, međutim, bilo štetno po njihovu stranku, osim ako ne bude moguće da se kandidat u javnosti uspešno predstavi s dovoljno jakim nedostacima koji će opravdati takvu izuzetnu akciju.

Treće, iako će predsednik želeti da imenovani bude potvrđen pre prve sednice Vrhovnog suda u oktobru, on će verovatno odlagati imenovanje bar nekoliko nedelja. Jer, što opozicija bude imala više vremena da se pripremi i sprovede ispitivanja o bilo kom kandidatu, biće lakše da se pronađu potencijalno fatalne mane.

Ali na kraju, kad sve bude rečeno i urađeno, verovatno je da će Vrhovni sud Sjedinjenih Država biti konzervativniji nego što je sada i stoga više naklonjen Bušovom programu, a samim tim i programu evangelističke i konzervativne baze koja ga podržava. To će uznemiritu mnoge Amerikance, ali to podjednako treba da zabrine pažljive Evropljane koji znaju da će u suočavanju s izazovima 21. stoleća i za Evropu i za Ameriku biti utoliko bolje ukoliko one budu više sinhronizovane.