Iznuđivaće mita Važno prijaviti

Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije. Zoran Stojković, ministar pravde Srbije, najavio je da će uskoro biti završen i akcioni plan i biti donet zakon o nezavisnom telu koje će imati najvažniju ulogu u implementaciji strategije i nadležnost da nadzire rad organa koji se bave borbom protiv korupcije.

U Studiji izvodljivosti borba protiv korupcije označena je kao jedan od ključnih problema na putu pridruživanja EU, tako da će država u narednom periodu imati pune ruke posla u ovoj oblasti. Prema poslednjim podacima Transparensi internešnela, indeks opažene korupcije od 2,7 u Srbiji i Crnoj Gori jeste nešto bolji nego 2000. godine (1,3), ali i dalje ukazuje da živimo u veoma korumpiranom društvu (na skali od 0 do 10, pri čemu se korumpiranim smatraju oni sa indeksom ispod četiri).

Strategijom su, ipak, precizirani neki principi i ustanovljene novine koje zaslužuju da budu predstavljene ne samo stručnjacima već i građanima, što je i uslov za celovitu borbu protiv zla koje nagriza sve pore društva. Razlog više je i taj što je na konferenciji Antikorupcijske inicijative pakta stabilnosti jugoistočne Evrope kao specifičnost ovog regiona istaknuta rasprostranjenost takozvane sitne korupcije.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije i član radne grupe koja je radila na izradi Nacionalne strategije, istakao je da tekst sadrži mnoge novine koje zaslužuju pažnju i prokomentarisao za Glas nekoliko principa i mera predviđenih ovim dokumentom.

- Sve preporuke treba da se razrade sadržinski, tako da obim njihove primene još nije poznat i biće naknadno utvrđen. Buduće nezavisno i stručno telo za borbu protiv korupcije imaće zadatak da budno motri u kojoj meri su principi ostvareni u praksi i u kojem roku.

Upitan da objasni princip zabrane stranačke aktivnosti određenim kategorijama funkcionera, Nenadić je istakao da je ovde reč o meri koja treba da pospeši depolitizaciju državne uprave, ali ne samo nje.

- Sigurno je da će uvek postojati jedan broj funkcionera koji su političke ličnosti - ministri, poslanici i njihovi pandani na nižim nivoima vlasti - dok kod svih drugih vredi preispitati da li bi bilo u javnom interesu da obavljaju funkcije u političkim strankama ili da na drugi način učestvuju u njihovim aktivnostima. I kada je dozvoljeno da državni funkcioneri učestvuju u stranačkim aktivnostima, mora postojati sasvim jasno razgraničenje - da li u tom trenutku nastupaju sa pozicija javne institucije ili svoje političke partije.

Strategija predviđa i ograničenje pasivnog biračkog prava za osobe pravosnažno osuđene za krivična dela sa elementom korupcije. Nenadić objašnjava da se pod pasivnim biračkim pravom podrazumeva ograničenje mogućnosti da neko bude izabran, postavljen ili imenovan na sve ili određene javne funkcije, ako je prethodno bio osuđen. Zabrana može biti doživotna ili vremenski ograničena.

- Da bi se ovakvo ograničenje uvelo, možda će biti potrebno u ustav uneti odgovarajuće odredbe. Sada takva ograničenja uopšte ne postoje za mnoge kategorije funkcionera - napomenuo je Nenadić.

Zaštita osoba koje prijavljuju slučajeve korupcije i svedoka veoma je važna, opominje Nenadić, posebno zbog toga što je ova krivična dela veoma teško otkriti. Čitav "posao" obično se završi između dve strane, koje najčešće nemaju motive da slučaj prijave, jer je to u obostranom interesu.

- Zaštita može biti raznolika - od fizičke, pa do zaštite od šikaniranja na poslu i drugih vidova "osvete" kolega i pretpostavljenih. Ova zaštita može podrazumevati uvođenje bezbednih kanala za prijavljivanje korupcije u okviru postojećih institucija ili spoljnih nadzornih organa. To podrazumeva i mogućnost da se slučaj prijavi anonimno. Konkretni modaliteti biće razrađeni odgovarajućim propisima - naglasio je Nenadić.

Programski direktor Transparentnosti ističe da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nema vrhovnu revizorsku instituciju i da strategija predviđa zakon i njeno osnivanje.

Obavezna kontrola

- Ona bi bila zadužena za kontrolu korišćenja budžetskih sredstava. Takva institucija mora biti nezavisna od izvršne vlasti i dovoljno stručna i opremljena da bi valjano radila. Na osnovu njenih izveštaja, poslanici i građani bi mogli da steknu pravu sliku o tome da li se budžetskim sredstvima domaćinski raspolagalo. Nadležnosti vrhovne revizorske institucije biće definisane zakonom. Poznato mi je da je Odbor za finansije već duže vreme radio na pripremi tog zakona. Bitno je da se zakon donese što pre, jer je sigurno da se bez adekvatne kontrole trošenja budžetskih sredstava ionako oskudna sredstva ne koriste dovoljno racionalno.

Postavlja se pitanje kako bi ovo bilo primenjeno u praksi i da li bi nezavisni revizori mogli ući kod ministra, predsednika suda, banuti nenajavljeno i videti kako se raspolagalo novcem.

- Neki od pobrojanih principa Strategije obezbediće se kroz mehanizme koji budu propisani zakonima. U nekim slučajevima to neće biti moguće, pa će se pristupiti donošenju kodeksa ponašanja i sličnim metodama. Neophodno je da primenu principa u praksi kontroliše buduće nezavisno i stručno antikorupcijsko telo. Naravno, i svaki drugi vid kontrole dobro je došao, bilo da dolazi od trenutno postojećih institucija, organizacija građanskog društva, medija ili međunarodnih organizacija - napomenuo je Nenadić.

Prisluškivanjem protiv korumpiranih "pacova"

Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu i član radne grupe koja je radila na tekstu Strategije, izjavio je za Glas da će stvaranje samostalnog sudskog budžeta biti jedan od važnih poslova predviđenih ovim dokumentom. On je napomenuo da su članom 232 Predloga krivičnog zakonika Srbije predviđena krivična dela iz oblasti korupcije, ali da je mnogo značajnije poboljšati otkrivanje, što je i najteže kada su u pitanju korupcija i mito.

Na pitanje da li mehanizmi predviđeni propisima o organizovanom kriminalu koji omogućavaju policiji da provocira, namami i izazove kriminalce da nekog podmite treba češće i više da se koriste, Važić je napomenuo da su na raspolaganju i video-praćenje, prisluškivanje i drugi načini rada i da ih treba koristiti radi otkrivanja.
- Kontrole rada sudova od viših ka nižim takođe mogu dati određene indicije. Ukoliko se postupak vodi predugo, to već nešto pokazuje. Isto tako važan posao će biti poboljšanje materijalnog položaja pre svega sudske uprave kako bi se smanjila mogućnost korupcije. Naravno, ne bi trebalo zaboraviti ni disciplinsku odgovornost sudija. Prijava imovine po stupanju na funkciju, što ne važi samo za sudije, dobar je mehanizam koji omogućava uvid u to da li se neko obogatio ili posle određenog perioda došao na volšeban način do imovine. Tu mislim i na onu imovinu koja se prikriva i registruje na nezaposlenu suprugu, nekog od rodbine čija primanja su na primer vrlo skromna i slično - rekao je Važić

Malo prijava još manje presuda

Prema statistikama za period 2000/2003. godinu, krivična dela sa elementom korupcije čine četiri do pet odsto od ukupnog broja prijavljenih krivičnih dela. Oko 15 odsto tih prijava dovelo je do osuđujućih presuda što ukazuje na velike teškoće u otkrivanju korumpiranih. Građani, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, korupciju svrstavaju na četvrto mesto po važnosti među problemima u društvu i to iza siromaštva, nezaposlenosti i opšteg kriminala. Isto tako, istraživanja pokazuju da građani retko prijavljuju čak i slučajeve "sitne" korupcije, o kojima imaju neposredna saznanja.

Zakon o lobiranju

Strategijom je predviđeno i donošenje zakona o lobiranju i transparentnosti lobiranja.

- Pokušaj da se utiče na donošenje određenih odluka ili na njihov sadržaj (uticaj na izvršne ili zakonodavne organe) legitimna je stvar. Interesno povezane grupe građana ili firme na taj način pokušavaju da ostvare sopstvene interese, pri čemu je treba obezbediti da oni ne budu na uštrb javnih. Da bi tako i bilo, oblast lobiranja mora da bude regulisana zakonom. Naravno, ne može biti opravdano ni u kom slučaju da se lobiranje vrši tako da javnost o tome nema saznanja. Ukoliko je lobiranje skriveno, onda preti opasnost da se javne institucije i odluke koje donose pretvore u servis interesnih grupa - rekao je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija