Beretka crvene boje...

Svedočeći na suđenju Slobodanu Miloševiću, bivši policijski general je rekao da se zato svaka jedinica, koja je kao odevni predmet imala crvenu beretku, zvala "crvene beretke" ili su ih drugi tako zvali.

Stevanović je rekao i da su "crvene beretke" nosili Srpska dobrovoljačka garda u Krajini, Specijalne antiterorističke jedinice, Arkanova garda, neke formacije jugoslovenske vojske, Jedinica za specijalne operacije MUP-a Srbije.

Na pitanje Miloševića da li mu je poznato kada je osnovana JSO, Stevanović je odgovorio da je to bilo u proleće 1996. i da je lično prisustvovao proslavi povodom osnivanja te jedinice.

Haška optužnica pripisuje ovoj jedinici i njenim šefovima Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću brojne zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni. Prema navodima Tužilaštva jedinica je osnovana mnogo ranije.

Stevanović je izjavio i da na Kosovu nisu delovale paravojne formacije.

O iseljavanju Albanaca i uništavanju imovine

Tokom današnjeg svedočenja on je negirao da je policija proterivala albansko stanovništvo sa Kosova. On je rekao da je u maju 1999. posetio Mališevo gde je zatekao oko 30.000 ljudi koji su se spremali da odu u Albaniju.

Stevanović je ispričao da je nekoliko sati razgovarao s njima i da su oni, iako uzdržani prema policiji, rekli da odlaze zbog NATO bombardovanja.

Bivši zamenik ministra policije izjavio je da je policija na sve načine pokušavala da spreči iseljavanje stanovništva. "Jedino nismo to činili na silu jer bi to bilo u suprotnosti s njihovim pravom da odu," rekao je svedok.

U dokazni materijal uvrštena je naredba "u devet tačaka" generala Nebojše Pavkovića, tadašnjeg komandanta Treće armije, kojom se zabranjuje uzimanje privatne imovine Albanaca, paljenje kuća i traži preduzimanje mera protiv eventualnih počinilaca. Pavković, dalje, naređuje da se preduzmu mere za zbrinjavanje izbeglog stanovništva i njihov privremeni smeštaj. Stevanović je potvrdio autentičnost ove naredbe i rekao da je ona, za sve niže nivoe, bila obavezujućeg karaktera.
Politika države nije bila da se proteruje albansko stanovništvo, nije bilo takvih naredbi, niti odluka, tvrdio je Stevanović. "Imam saznanja iz optužnice ili iz prezentacije optužnice da su civilima oduzimana dokumenta, ali to je generalizacija nekog slučaja na nekom granicnom prelazu, to nije rezultat naredbe, odluke, politike...to je ponašanje neke smene, na nekom prelazu u nekom vremenu," rekao je svedok.

Na isti način, Stevanović je objasnio i navode o razaranju kuća i uništavanju imovine Albanaca. Nije bilo takvih naredbi, a ako se nešto i dogodilo, reč je "o ekcesu" pojedinaca, izjavio je Stevanović. On je rekao da je, putujući Kosovom, primetio da su postojale velike razlike u stepenu razaranja. Nasuprot Suve Reke i Peći, gde su ona bila velika, gotovo da ih nije bilo u Uroševcu, Prizrenu, Prištini, selima u okolini Gnjilana.

O masovnim grobnicama

Govoreći o masovnim grobnicama u okolini Beograda, Stevanović je izjavio da je "apsolutno nelogično da neko otkopava već zakopane i evidentirane leševe i da ih onda zakopava kilometrima daleko u okolini Beograda."

Komentarišući pronalazak masovnih grobnica u Batajnici, Stevanović je rekao da je "to još uvek jedna velika misterija." Na pitanje Miloševića ko je imao motiv da prevozi tela sa Kosova i sahranjuje ih u Beogradu Stevanović je odgovorio: "Onaj ko je imao nameru da dokazuje zločine i da ih pripiše državi, a nikako onaj ko je hteo da ih prikrije."

Stevanović je rekao da je Batajnica bila baza beogradskog SAJ-a i da za vreme rata nije bila pod kontrolom MUP-a niti ju je policija koristila. Policija je ustvrdio je on, koristila rezervne lokacije jer se očekivalo da će kamp u Batajnici svakako biti bombardovan.

Bivši zamenik ministra policije izjavio je da su prve bombe NATO pogodile novosadski centar SAJ-a, a zatim i prištinski, kao i da je batajnički aerodrom verovatno pogođen najviše puta tokom bombardovanja. Zato je čudno, ocenio je, da kamp u kome su kasnije pronađena tela kosovskih Albanaca nikada nije bombardovan, za B92 javlja specijalni izveštač iz Haga Ljubica Gojgić.