Na pregled se čeka mesecima

Od sedam magnetnih rezonanci u Srbiji radi samo aparat u KBC „Bežanijska kosa“, a onaj u KC Srbije u funkciji je povremeno. Od 45 skenera tek trećina je kupljena u poslednjih nekoliko godina. Zbog toga se na preglede u državnim ustanovima čeka po pet-šest meseci, pa su pacijenti kojima je neophodno snimanje ovim aparatima prinuđeni da se obrate privatnim ordinacijama. 

Tokom prošle godine Ministarstvo zdravlja je, na osnovu studije opterećenosti stanovništva bolestima, za kupovinu medicinskih aparata izdvojilo 229,2 miliona dinara. Tom prilikom kupljene su četiri angio-sale, skener, pet mamografa i oprema za ginekologiju i pedijatriju. Za nabavku rezervnih delova izdvojena su 107,4 miliona dinara.

- Kada je reč o opremljenosti zdravstvenih ustanova u Srbiji medicinskim aparatima, stanje je bolje nego što je bilo, ali nije idealno. Godinama nije bilo sistemskog ulaganja. Kontinuirano se vrši obnavljane i nabavka nove opreme u skladu sa mogućnostima. Glavni problem je održivost, odnosno obnavljenje opreme u ustanovama mora biti deo redovnog posla, a ne da predstavlja spektakularnu vest - kaže za „Blic“ Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

On je najvio da će ove nedelje biti objavljen međunarodni tender za nabavku opreme u vrednosti od devet miliona evra u okviru projekta „Hitne rekonstrukcije 20 bolnica u Srbiji“, koji se finansira iz kredita Evropske investicione banke.

- Svaki medicinski aparat ima vek trajanja i određeno vreme koliko može da radi. Poslednjih godina mnogi aparati u našim zdravstvenim ustanovama su opterećeni. Ako aparat radi 24 sata, on se vrlo brzo istroši. To potkrepljuje i činjenica da pacijenti po svoje rezultate moraju da dođu tek sutradan, jer nema vremena da ih aparat obradi - objašnjava za „Blic“ dr Slobodanka Gajić iz Centra za zdravstvenu tehnologiju u Institutu za zdravstvenu zaštitu „Batut“.

Ona kaže da je veliki problem sa aparatima visoke tehnologije, kao što su skeneri, aparati za zračenje, laserski aparati za operaciju oka.

- Ti aparati kupljeni su devedesetih godina prošlog veka od različitih proizvođača, tako da sada nema servisera. Delovi za takve aparate su skupi, često se naručuju iz inostranstva, pa tako aparati mesecima ne rade - kaže dr Gajić.

Iako je Ministarstvo zdravlja poslednjih godina obezbedilo nove aparate i pokušalo da uredi sistem opremljenosti da bi pacijenti dobili kompletnu dijagnostiku u optimalnom periodu, činjenica je da se mnogi građani žale, a pogotovu pacijenti iz Beograda. - Zdravstvo je veliki sistem, a aparati su veoma skupi. Ministarstvo zdravlja je dosta učinilo, a posebno time što je pokušalo da svaki zdravstveni centar u Srbiji osposobi da rešava probleme svog stanovništva, dok se samo za najkomplikovanije usluge pacijenti šalju u Beograd. Time je rasterećen Klinički centar Srbije. Međutim, postojeći kapaciteti za glavni grad nisu dovoljni - ističe dr Gajić