Razno
Na današnji dan, 15. septembar
Danas je ponedeljak, 15. septembar. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili ovaj datum.
0:00
15.9.2025.
1 h
Ponedeljak, 07.03.2005.
12:54
Sve smo oteli, ništa nam nije dato
U poslednje vreme često se može čuti: „Blago vama, u vaše vrijeme...“ A u naše vrijeme niko nam nije dao ništa. U naše vrijeme, mi smo sve oteli. I današnju generaciju niko neće moći sprečiti da to učini, ali da bi oteli, moraju imati neke radove - kaže proslavljeni ilustrator i dizajner Mirko Ilić, koji prvi put posle 1977. godine, u Beogradu, u Muzeju istorije Jugoslavije, od večeras u 19 sati predstavlja svoje radove. Izložba Mirka Ilića, zvezde grafičkog dizajna, pokazaće kako je on uticao na evoluciju i artikulaciju ideja od sredine 70-ih godina do danas, u našoj sredini i svetu.
Kao sopstveni rekord u crtanju beleži neprekidnih 36 sati, ali, kako kaže, danas mu je draže da za kraće vreme nacrta nešto, a da to izgleda kao da je duže nastajalo. „Onda sam bio mlad i glup, a sada mi je lepše da deset sati mislim, a pet minuta crtam“, omiljena je Ilićeva izreka. Oko 85 odsto svojih radova ovaj umetnik ne poseduje, jer, kako je saopštio znatiželjnoj publici i poštovaocima u Studentskom kulturnom centru, na predavanju koje je održanao odmah po sletanju na beogradski aerodrom, nema nameru da sebi gradi Tutankamonovu grobnicu. Prisutne je podsetio i na naslovne stranice koje je svojevremeno radio za „Danas“, a za koje je insistirao da budu bez fotografija političara. Govorio je i o tome da je već prve nedelje po dolasku u Ameriku dobio da reši naslovnu stranu za magazin „Tajm“, za koji će raditi i kao art direktor, uprkos jugoslovenskom pasošu u džepu. Da je zapostavio strip, iz potrebe da očuva čistotu tog vida umetnosti. Da je realizovao gomilu poslova za crnačke magazine, jevrejske organizacije, gej udruženja, kao i za ona namenjena zaštiti životinja, da ima stvari koje bi i dan-danas uradio besplatno... Da je prihvatio rad na „Publikumovom“ kalendaru „Antizid“, samo zbog toga što su par meseci ranije uhapsili Miloševića.
Izložba Mirka Ilića u Muzeju istorije Jugoslavije predstavlja najznačajnije izvode Ilićevog rada, poput stripova koje je realizovao kao lider grupe „Novi kvadrat“, antologijskih plakata, originalnih radova, naslovnica za magazin „Tajm“, među kojima i one crne, maljevičevske, jedne od najnagrađivanijih u istoriji tog lista, zatim naslovnih strana „Village Voice“, revolucionarnih editorijalnih ilustracija rađenih u periodu kada je bio art direktor „Op - Ed“ stranice „Njujork tajmsa“, dizajna brojnih knjiga i albuma, provokativne grupe radova „Sex and Lies“... nezaobilaznih vizuelnih referenci savremene kulturne scene. Izložba provocira na pitanje - osvrćete li se katkad unazad da biste izoštrili sliku o sebi?
- Ne, ne, ja se vrlo retko osvrćem unazad. Dosta sam lukav u napuštanju zemalja... Unatrag nema ništa za mene. Nemam svoje originale, jer ih ne skupljam. Mislim da moja mama ima nešto od toga. Ja imam posao koji me veseli. Prema tome, zašto se okretati unatrag? Obično se okreću unatrag, kad napred nije baš sigurno.
Sve što ste radili bio je i pokušaj uticanja na svest ljudi. Prepoznajete li trenutno kod nas neki značajniji magazin u tom smislu, ili kakav drugi faktor?
- Nisam dovoljno gledao vaše magazine, ali mi je jasno da su kod vas važniji tekstovi od dizajna. Pre svega, vi trebate prestati glorificirati kriminalce, da l’ su pravi ili su političari; vi imate više ružnih ljudi na vašim naslovnim stranama nego bilo tko drugi. Neobrijanih, polućelavih, debelih muškaraca. Ja ne znam koliko se takvih likova može objaviti na naslovnim stranama, i očekivati da će to ljudi kupiti. Vani, političari plaćaju, maltene podmićuju da završe na naslovnoj strani, a ovde se novinari lome da nekog stave na naslovnu stranu.
Znači, opet biste napravili svojevrsni izgon političara sa naslovnica, kao što ste to uspevali radeći za „Danas“?
- Ne neminovno izgon, ali ima stvari koje se dese u kulturi... Zato vam je kultura kakva je. Ima stvari koje se dogode na različitim nivoima. Kod vas samo košarkaši, kriminalci i političari mogu završit na naslovnim stranama.
Kao opravdanje tome pominju se komercijalni razlozi...
- A što se svi onda loše prodaju? Osim toga, što se tiče ovih grupa koje sam pomenuo, da izuzmem košarkaše, pitam vas, da li vi slavite pamet ili glupost? Vi slavite na naslovnim stranama svojih magazina - glupost. A, onda se pitate - gdje je pamet.
Kako uopšte pozitivno uticati na svest ljudi, u sistemu u kome i dalje u poslu deluju rođački princip, emotivne ucene i slično?
- Da, pa vaši mediji su, uopšteno, još produžena ruka vlasti. Oni su skoro na takvom nivou, da bi političari trebali plaćati da se dijele besplatno. Nešto poput nekadašnjih radničkih novina. Nije dovoljan jedan drugačiji magazin, dva, već dvadeset, i onda ako bi bili različitih stavova od onih koje imaju političari, malo bi se promijenila stvarnost.
Kao sopstveni rekord u crtanju beleži neprekidnih 36 sati, ali, kako kaže, danas mu je draže da za kraće vreme nacrta nešto, a da to izgleda kao da je duže nastajalo. „Onda sam bio mlad i glup, a sada mi je lepše da deset sati mislim, a pet minuta crtam“, omiljena je Ilićeva izreka. Oko 85 odsto svojih radova ovaj umetnik ne poseduje, jer, kako je saopštio znatiželjnoj publici i poštovaocima u Studentskom kulturnom centru, na predavanju koje je održanao odmah po sletanju na beogradski aerodrom, nema nameru da sebi gradi Tutankamonovu grobnicu. Prisutne je podsetio i na naslovne stranice koje je svojevremeno radio za „Danas“, a za koje je insistirao da budu bez fotografija političara. Govorio je i o tome da je već prve nedelje po dolasku u Ameriku dobio da reši naslovnu stranu za magazin „Tajm“, za koji će raditi i kao art direktor, uprkos jugoslovenskom pasošu u džepu. Da je zapostavio strip, iz potrebe da očuva čistotu tog vida umetnosti. Da je realizovao gomilu poslova za crnačke magazine, jevrejske organizacije, gej udruženja, kao i za ona namenjena zaštiti životinja, da ima stvari koje bi i dan-danas uradio besplatno... Da je prihvatio rad na „Publikumovom“ kalendaru „Antizid“, samo zbog toga što su par meseci ranije uhapsili Miloševića.
Izložba Mirka Ilića u Muzeju istorije Jugoslavije predstavlja najznačajnije izvode Ilićevog rada, poput stripova koje je realizovao kao lider grupe „Novi kvadrat“, antologijskih plakata, originalnih radova, naslovnica za magazin „Tajm“, među kojima i one crne, maljevičevske, jedne od najnagrađivanijih u istoriji tog lista, zatim naslovnih strana „Village Voice“, revolucionarnih editorijalnih ilustracija rađenih u periodu kada je bio art direktor „Op - Ed“ stranice „Njujork tajmsa“, dizajna brojnih knjiga i albuma, provokativne grupe radova „Sex and Lies“... nezaobilaznih vizuelnih referenci savremene kulturne scene. Izložba provocira na pitanje - osvrćete li se katkad unazad da biste izoštrili sliku o sebi?
- Ne, ne, ja se vrlo retko osvrćem unazad. Dosta sam lukav u napuštanju zemalja... Unatrag nema ništa za mene. Nemam svoje originale, jer ih ne skupljam. Mislim da moja mama ima nešto od toga. Ja imam posao koji me veseli. Prema tome, zašto se okretati unatrag? Obično se okreću unatrag, kad napred nije baš sigurno.
Sve što ste radili bio je i pokušaj uticanja na svest ljudi. Prepoznajete li trenutno kod nas neki značajniji magazin u tom smislu, ili kakav drugi faktor?
- Nisam dovoljno gledao vaše magazine, ali mi je jasno da su kod vas važniji tekstovi od dizajna. Pre svega, vi trebate prestati glorificirati kriminalce, da l’ su pravi ili su političari; vi imate više ružnih ljudi na vašim naslovnim stranama nego bilo tko drugi. Neobrijanih, polućelavih, debelih muškaraca. Ja ne znam koliko se takvih likova može objaviti na naslovnim stranama, i očekivati da će to ljudi kupiti. Vani, političari plaćaju, maltene podmićuju da završe na naslovnoj strani, a ovde se novinari lome da nekog stave na naslovnu stranu.
Znači, opet biste napravili svojevrsni izgon političara sa naslovnica, kao što ste to uspevali radeći za „Danas“?
- Ne neminovno izgon, ali ima stvari koje se dese u kulturi... Zato vam je kultura kakva je. Ima stvari koje se dogode na različitim nivoima. Kod vas samo košarkaši, kriminalci i političari mogu završit na naslovnim stranama.
Kao opravdanje tome pominju se komercijalni razlozi...
- A što se svi onda loše prodaju? Osim toga, što se tiče ovih grupa koje sam pomenuo, da izuzmem košarkaše, pitam vas, da li vi slavite pamet ili glupost? Vi slavite na naslovnim stranama svojih magazina - glupost. A, onda se pitate - gdje je pamet.
Kako uopšte pozitivno uticati na svest ljudi, u sistemu u kome i dalje u poslu deluju rođački princip, emotivne ucene i slično?
- Da, pa vaši mediji su, uopšteno, još produžena ruka vlasti. Oni su skoro na takvom nivou, da bi političari trebali plaćati da se dijele besplatno. Nešto poput nekadašnjih radničkih novina. Nije dovoljan jedan drugačiji magazin, dva, već dvadeset, i onda ako bi bili različitih stavova od onih koje imaju političari, malo bi se promijenila stvarnost.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare