Nade i očekivanja

Svaku političku promenu u ovoj zemlji pratila su velika očekivanja građana i nada u brze i bezbolne promene koje bi Srbiju preko noći uvele u red razvijenih i sređenih država. Setimo se samo bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i njegovih vlada koje su, pored ostalog, obećavale švedski standard i europolise, a državu i građane uništili ratovima "u kojima nismo učestvovali". Petooktobarske promene izazvale su erupciju nerealnih očekivanja koja su pojedini tadašnji lideri DOS zdušno podgrevali. Koju godinu kasnije, građani su izgubili nadu ne samo u brze i efikasne promene već i politiku i političare.
Bila je to dobra polazna osnova za Vladu Vojislava Koštunice koja je izabrana pre godinu dana u Skupštini Srbije. Vlada od koje skoro niko ništa nije očekivao, nije mogla previše ni da razočara. Analiza jednogodišnjeg učinka Vlade Srbije nije moguća bez sagledavanja opštije slike. Srbija je država kojom je teško upravljati. Granice joj se ne znaju, odnosi sa Crnom Gorom i dalje su enigmatični, nasleđe ratne prošlosti bremenito, sa pojedinim delovima međunarodne zajednice još imamo problema u komunikaciji... U ovakvoj situaciji, kada bi Ruzvelt, Čerčil i Truman ustali iz groba, postali jedna ličnost i zavladali Srbijom, ne bi im bilo lako, a kamoli Koštunici, Labusu i Dinkiću.

Oni koji se razumeju u ekonomiju smatraju da su rezultati postignuti na tom planu bolji od očekivanja, ali da ne fasciniraju. Što zalaganjem prošle, što ove vlade, Srbiji je otpisan veći deo dugova, privatizacija je nastavljena, uz povremene probleme i zastoje, ali nije rešen problem deficita. Štaviše, deficit je dostigao rekordnih 7,4 milijarde dolara. Direktne strane investicije dostigle su 900 miliona dolara, što u Vladi smatraju dobrim rezultatom. U poređenju sa okolnim zemljama, Srbija je, uz stabilnije političke prilike i promene zakonodavstva, mogla da privuče više stranih investitora. Vodećoj vladajućoj stranci DSS mnogi zameraju da je doprinela jačanju radikala, zanemarujući da je DOS imao jedinstvenu priliku da raščisti političku scenu i jednom za svagda reši se Miloševićevog nasleđa. Verovatno uz nelagodu i mučninu u stomaku, Vlada je nastavila da izručuje optužene Hagu, držeći se politike dobrovoljne predaje.

Očekivano potpisivanje Studije o izvodljivosti može predstavljati dobar znak za stabilizaciju političkih i ekonomskih prilika, ali za bolji život građana Vlada mora još puno da se potrudi. U prilog joj ne idu rast cena u prva dva meseca 2005. godine od 4,2 odsto, neophodno restruktiriranje javnog sektora koji će dovesi do novog otpuštanja, kao i nepoverenje koje građani imaju u institucije sistema, pre svega Skupštinu i Vladu. Ako se tome dodaju česte trzavice unutar vladajuće koalicije, budućnost Vlade, a ni Srbije, nije lako prognozirati. Što bi rekao Koštuničin davni prethodnik Nikola Pašić, "Spasa nam nema, propasti nećemo".