BIA: Nismo ništa dali CIA-i

Bezbednosno-informativna agencija je u pismu Odboru za bezbednost navela da nema podatke da je bilo ko, bilo kada iz te službe iznosio podatke u SAD. Pisani odgovor BIA-e se razlikuje od usmenog. Samo pre desetak dana, tačnije 18. februara, Odbor za bezbednost je dobio usmeni odgovor da je prenosa podataka bilo 2001. godine, što je tada indirektno potvrdio i predsednik odbora Milorad Mirčić.

"Mi kao odbor ne možemo da se upustimo u raspravu ili proveru podataka ako ne dobijemo pismenu potvrdu svega ovoga što smo dobili kao informaciju, a ono što je evidentno jeste da ta izjava, koja se odnosila na iznošenje narezaka, odnosi se na period koji je od 2001. godine, tako da to nama, kao odboru, ne znači ništa", kazao je tada Mirčić.

Međutim, u pisanom odgovoru stoji da Bezbednosno-informativna agencija nema podataka da je bilo ko bilo kada iznosio podatke u SAD. Na osnovu toga predsednik odbora, Mirčić, smatra da je posao Odbora završen.

Bogoljub Pejčić, član Odbora iz SPO-a, međutim, kaže da odbor ipak ima neki prostor za delovanje: "Ako ne budemo zadovoljni takvim odgovorom, možemo da tražimo dopunsko obaveštenje o čemu se tamo razgovaralo šta je bio predmet razgovora i da na osnovu toga kasnije zaključimo šta nam valja dalje raditi".

Pravnik Miloš Todorović u izjavi za B92 kaže da se na osnovu stava Odbora za bezbednost može tvrditi da ne postoji parlmentarna kontrola izvršne vlasti: "Odbor ima tu nadležnost da usvoji izveštaj, odnosno da ga ne usvoji i samo usvajanje izveštaja zavisi od toga koja stranka ima većinu, ali se o samoj eventualnoj krivici mora ići ipak na pravosudne organe. Odbor kod nas, na žalost, ima samo tu ulogu. Zna se u Americi šta znači svedočenje pred odborom, gde je uspostavljen sistem kontrole zakonodavne vlasti, nad izvršnom".

U bolnici, u ludnici

Povodom optužbe koju je izneo Popović na račun Bulatovića, premijer Vojislav Koštunica je rekao da u tom slučaju "drži do proverljivih činjenica". Upitan da li veruje Bulatoviću, koji je negirao da je arhivu BIA-e predao CIA-i, on je rekao da o ljudima koji su na funkcijama sudi na osnovu njihovog rada i jasnih činjenica, a ne na osnovu glasina i insinuacija.

"Svako svakoga može da optuži. S druge strane, mediji moraju da razmisle o tome da li će svaki iskaz prihvatiti kao relevantan i saopštiti javnosti. Ako bi postojala nezajažljiva potreba da se iznose neistine i ako bi mediji sve to prenosili, zamislite u kakvoj zemlji bismo mi živeli. U bolnici, u ludnici", rekao je Koštunica.

Bogoljub Milosavljević iz Centra za antiratnu akciju tvrdi da je izjava Koštunice logična, jer je on Bulatovića kandidovao za mesto šefa Agencije, ali i da premijer ne sme da veruje na reč: "U svakom slučaju bi očekivao da izjava bude malo drugačija, da on kaže da je vlada zaista organ koji kontroliše rad BIA-e i da tome doda da će se od vlade preduzeti neka mera kontrole, da će se proveriti da li je to tako. Blanko poverenje te vrste za mene nije nešto normalno i uobičajeno".

Milosavljević smatra i da naredni korak u ovom slučaju leži na tužilaštvu i pravosudnim organima.

Iskustvo Velike Britanije u kontroli službi

U Velikoj Britaniji, najstarijoj evropskoj parlamentarnoj demokratiji, civilna kontrola službi bezbednosti veoma je razvijena. Uprkos tome, britanska javnost se često suočava s istim problemima kao i ona u Srbiji.

I u britanskom parlamentu postoji odbor za bezbednost, koji kontroliše rad tajnih službi. Međutim, dok se na sastanke odbora Skupštine Srbije novinari, najčešće pozivaju, u Britaniji mediji često i ne znaju kada odbor za bezbednost zaseda. Članove tog odbora, bilo da dolaze iz vladajuće stranke ili iz opozicije, postavlja direktno premijer Toni Bler, a izveštaje odbora osim njega, dobijaju samo ministri vojske, unutrašnjh i spoljnih poslova

"Vlada veoma pažljivo brine oko toga da podaci koji se tiču bezbednosti ne dođu u ruke medija i javnosti, čime bi ona izgubila kontrolu. U isto vreme, vlada ima obavezu da pokaže kako postoji civilna kontrola tajnih službi, pa je taj odbor za bezbednost neka vrsta kompromisa", kaže Dejvid Henke izveštač lista Gardian iz britanskog parlamenta.

U Velikoj Britaniji se nikada do sada, nije dogodilo da informacije o kojima rasparavlja odbor za bezbednost procure u medije: "To se često događalo, kada je reč o drugim odborima, ali ne u odboru za bezbednost, zato što su poslanici koji su članovi tog odbora odgovorni premijeru i oni se drže toga da ne govore medijima informacije od važnosti za bezbednost zemlje. Kao novinar voleo bih da ta odanost ne traje još dugo", komentariše Henke.

U javnosti u Srbiji se često govori o tome da se BIA i vojna služba bezbednosti moraju staviti pod civilnu kontrolu, ali čak i u zapadnim demokratijama javnost vodi stalnu borbu za više informacija o tome ko po mišljenju službe predstavlja pretnju za državu: "Te službe jusu tajne i mi kao pripadnci javnosti znamo veoma malo o tome šta one rade. Ipak, danas znamo više nego što smo znali ranije, jer pre nekoliko godina šef MI5, to jest Unutrašnje bezbednosti, prvi put se javno pojavio i razgovarao sa medijima o tome šta radi ta služba. Ali, još uvek znamo veoma malo", bojašnjava Elizabet Filkin, Komesar za standarde u britanskom parlamentu.