Pod pritiskom učestale predaje

Najavljena predaja Tribunalu Momčila Perišića samo je jedan u nizu takvih odlazaka u Hag početkom ove godine sa područja bivše Jugoslavije, uz čvrsta uveravanja zvaničnika tih zemalja da će ostvariti "potpunu" saradnju sa Tribunalom.

Izlazna strategija Haškog tribunala, koji za tri godine treba da okonča svoj rad, u kombinaciji sa uslovljavanjem približavanja Hrvatske, SCG i BIH evroatlatskim integracijama potpunom saradnjom sa Tribunalom, naterao je vlasti u te tri zemlje da tu saradnju stave na prvo mesto svojih prioriteta.

Prepuštajući određene slučajeve domaćim sudovima, Tribunal istovremeno traži od SCG, Hrvatske i BiH, a posebno od Republike Srpske, da uhapsi i preda pre svega za taj sud najvažnije optuženike - Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Anta Gotovinu.

Početkom februara su na zajedničkoj konferenciji za novinare glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte i visoki predstavnik EU Havijer Solana naglasili da je nedopustivo da se u ovoj godini, kad će se obeležiti deseta godišnjica zločina u Srebrenici, glavni optuženi Radovan Karadžić i Ratko Mladić i dalje nalaze na slobodi.

Solana je istog dana upozorio i Hrvatsku da će ocene Haškog suda biti presudne za početak pregovora 17. marta o ulasku Hrvatske u EU i preduslov za dalju tešnju saradnju svih zemalja zapadnog Balkana sa Unijom. Upozorenja Hrvatskoj odnosilo se pre svega na odbeglog generala Anta Gotovinu.

Međunarodni predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je istog dana novinarima rekao da BiH ne može računati na približavanje programu NATO-a Partnerstvo za mir, kao ni EU, dok se taj proces saradnje sa Tribunalom ne okonča.

Početkom februara, dan nakon izjava Karle del Ponte i Havijera Solane u Briselu, Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske u ostavci Darko Matijašević potvrdio je da policija RS pregovara sa porodicom Radovana Karadžića o njegovoj eventualnoj dobrovoljnoj predaji Haškom tribunalu.

Iz Hrvatske su takođe počela da stižu čvrsta obećanja da će se sve učiniti na hapšenju Gotovine, a iz SCG, koja krajem marta očekuje prihvatanje Studije o izvodljivosti, da će do tog roka biti ispunjene sve obaveze prema Tribunalu.

U međuvremenu je pojačana i saradnja policija tri zemlje, budući da Karla del Ponte tvrdi da haški begunci cirkulišu preko granica, posebno RS i Crne Gore.

Crnogorska granična policija  je odmah reagovala saopštenjem da "garantuje" da haški optuženici ne mogu da uđu i borave na teritoriji Crne Gore i da je u svakodnevnom kontaktu sa graničnom službom BiH.

Dobrovoljne predaje haških optuženika uglavnom se zvanično ocenjuju kao "odgovaran čin prema građanima i zemlji" iz kojih su se oni uputili put Haga.

Pristrasnost ili etnički egalitarizam

Haški tribunal, koji su dugo optuživali da je pristrasan, "antisrpski" sud, poslednjih je meseci sve češće optuživan za "etnički egalitarizam".

Pariski dnevnik "Mond" to piše u komenatru povodom okončanja desetogodišnjih istraga Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, u kome postavlja pitanje da li je sud uspeo da ostvari cilj koji se pominje u osnivačkom aktu – da doprinese međunacionalnom pomirenju.

Objavljivanje optužnice protiv ratnog komandanta vojske bosanskih Muslimana Rasima Delića izazvalo je negodovanje i proteste u Sarajevu, piše "Mond". Dnevnik prenosi i ocenu bošnjačkog člana Predsedništva BiH Sulejmana Tihića da je "Tribunal podlegao pritiscima i stavio u isti red one koji su počinili zverstva i uništili ovu zemlju sa onima koji su je branili".

Pariski list navodi da je od osnivanja Haškog tribunala optuženo 125 političkih i vojnih zvaničnika, od kojih su 83 Srbi, 28 Hrvati, deset Bošnjaci, a četvorica Albanci sa Kosova. "Detalji iz optužnica otkrivaju hijerarhiju u počinjenim zločinima", piše "Mond" i dodaje da je nekoliko srpskih zvaničnika, među kojima i Slobodan Milošević, optuženo za "genocid", dok se hvatskim i albanskin optuženicima stavljaju na teret "zločini protiv čovečnosti", a muslimanski zvaničnici iz Bosne terete za "ratne zločine". List ukazuje da se samo srpskim i hrvatskim optuženicima stavlja na teret i učešće u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" sa ciljem da se zauzmu teritorije koje bi postale "etnički čiste".

Suđenje Slobodanu Miloševiću je u toku, dok su njegov hrvatski i bošnjački kolega umrli, podseća "Mond" i navodi da je "tužilaštvo, ne tako predano, sprovelo kratku istragu protiv Izetbegovića".

"Njegova odgovornost, kao osobe na vrhu hijerarhije, ne ističe se u optužnicama protiv njegovih bivših saradnika, za razliku od Franje Tuđmana, koga tužilaštvo optužuje... da je pokušao da 'ponovo nacrta političku i etničku kartu' bivše Jugoslavije", piše list.