Ponašanje Srbije tokom rata

Jovanovića je ispitivao tužilac. Veći deo unakrsnog ispitivanja Džefri Najs je iskoristio da bi od svedoka čuo detaljan opis stavova Slobodana Miloševića i zvaničnog Beograda o ponašanju Srbije tokom rata u Bosni.

Najs je predočio stenogram sa sednice Saveta za koordinaciju državne politike Srbije i Republike Srspke iz januara 1993. godine, kojoj su, pored Jovanovića, prisustvovali i haški optuženici Milošević, Karadžić i Mladić.

Tada je, prema zapisniku, svedok rekao da bosanski Srbi treba da zaposednute teritorije što pre učine etnički homogenim, ali izbegavanjem etničkog čišćenja. Svedok je negirao Najsovo tumačenje tog zapisnika, rekavši da je njegov govor afirmisao jedinstvenu BiH i imao nameru da odvrati Srbe od etničkog čišćenja i nasilnog premeštanja stanovništva i uveri ih da neće ostati manjina u svom entitetu.

Tužioca je interesovalo i šta svedok zna o ponašanju optuženog Miloševića i srpskog rukovodstva uoči i nakon zločina u Srebrenici 1995. godine. Jovanović je odgovorio da su i on i Milošević o srebreničkom masakru saznali iz štampe i da je bivši predsednik Srbije bio iznenađen i osudio zločin.

Najs je naknadno suočio Jovanovića sa nekoliko diplomatskih depeša iz kojih se vidi da su vlasti u Beogradu bile obaveštavane o julskim dešavanjima u Srebrenici, pa se svedok korigovao, rekavši da je o zločinu saznao i tim putem i iz medija.

Svedok, ambasador, poštar ili...

Vladislav Jovanović je rekao da je NATO 1999. prekršio Povelju UN. "NATO nije imao odoborenje, niti se obraćao Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zato što je znao da bi usledio veto bar jedne od stalnih članica. Zato je zaobišao SB, što je bilo kršenje Povelje UN, koja dozvoljava upotrebu oružane sile samo u slučaju pretnje miru u svetu ili kada je država napadnuta spolja", rekao je tadašnji šef jugoslovenske misije pri UN.

Jovanović je potvrdio da je SB i generalnom sekretaru UN stalno dostavljao zvanične dokumente SRJ o zločinima OVK i NATO od 1997. do 1999. Milošević je pokušao da u dokazni materijal unese više zbirki tih dokumenata, ali je Sudsko veće tražilo da optuženi dovede svedoka koji je nadgledao ili učestvovao u sastavljanju zbirki predatih UN, budući da Jovanović nije mogao da govori o tome. Sudija Ijan Bonomi je Jovanovića pitao da li je bio samo poštar i prenosio dokumenta, a svedok je odgovorio da se ne bi mogao nazvati poštarem zato što je sadržaj dokumenata objašnjavao kolegama i novinarima u UN. "Ambasador-poštar, onda", prokomentarisao je predsedavajući sudija Patrik Robinson.

Blesavo ponašanje

Prethodno je Slobodan Milošević završio svoje glavno ispitivanje. Sudije su stavile primedbu na Miloševićevo ponašanje, jer, prema njihovom mišljenju, optuženi nije na prikladan način vodio ovaj deo dokaznog postupka, želeći da zatrpa sud obiljem dokumenata koje nemaju dokaznu vrednost.

Usledila je rasprava tokom koje je Milošević tvrdio da Sudsko veće pridaje veći značaj formi nego sadržaju dokaza i da ga ne zanimaju NATO-zločini. On je rekao da će, ako zbirke ne budu prihvaćene, na hiljade dokumenata iz njih podneti kao pojedinačne dokaze. Bonomi je uzvratio da se optuženi ponaša kao razmaženo dete, što je neprimereno tom sudu. "Upozoravam vas da neću dopustiti blesavo ponašanje", rekao je Robinson.

Uvažen zahtev SCG

Na početku rasprave sudije su na zatvorenoj sednici saopštile odluku na zahtev Srbije i Crne Gore da tužilac tokom unakrsnog ispitivanja ne koristi javno dokumenta koja je dobio od Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Kako saznaje B92, taj zahtev je uvažen i Najs je već tokom dana nekoliko puta tražio zatvaranje rasprave za javnost, javlja specijalni izveštač B92 iz Haga Miloš Milić.