Srbija na zdravstvu

Najavljeno lečenje libijske dece zaražene HIV-om na Vojnomedicinskoj akademiji moglo bi, prema mišljenjima nekih, da bude šansa za oživljavanje našeg zdravstvenog turizma koji je u vreme stare Jugoslavije bio dobro razvijen. Dolazili su, tako, kod nas na operacije iz Afrike, arapskih zemalja, Norvežani su dolazili na banjsko lečenje, a već dvadeset godina ovakvo "gostovanje" stranaca gotovo je zamrlo.

Ipak, neki smatraju da lečenje pacijenata od neizlečive bolesti (dece zaražene HIV-om) i nije baš neka perspektiva našeg zdravstva.
- Imamo niz zdravstvenih ustanova i drugih oblasti u kojima možemo da pariramo svetu. To su VMA, Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", Klinički centar, Institut u Sremskoj Kamenici. Imamo svetski priznate lekare, u opremi smo tu i tamo dobri, ali je mišljenje naših lekara u svetu zaista uvažavano. Dokaz za to su i slučajevi kad naši ljudi dođu iz inostranstva na odmor pa donesu nalaze na proveru da li je tačno ono što su im rekli tamošnji lekari. Jer opremu svi imaju, ali ovakvu ekspertizu ne - kaže prof. dr Višeslav Hadžitanović, predsednik Privatne lekarske komore. On kaže da se, na primer, Amerikancima isplati da plate avion i dođu kod nas na neku intervenciju u oblasti kardiologije, stomatologije i plastične hirurgije, koje su kod nas deset puta jeftinije i da se vrate kući, nego da plaćaju tamo. Koronarografija kod nas kočta oko 1.000 evra, a na Zapadu 6.000 dolara, bajpas se kod nas naplaćuje 15.000 evra, a u Americi 100.000 dolara. U Americi je čak nedavno objavljen poziv građanima da, ukoliko to žele, svoje zdravlje prepuste rukama azijskih lekara, na primer na Tajlandu ili Indiji. U njihovom pozivu je stajalo da su tamo cene dvostruko niže, a kvalitet sličan. Novi kuk u Indiji u jednoj od modernijih bolnica košta oko 7.000 evra, zajedno sa troškovima puta i oporavkom. Na Zapadu je ova intervencija mnogo skuplja, a samo jedan bolnički dan košta i do 8.000 američkih dolara. Azija je očigledno uspela da plasira svoje zdravstvene usluge, s obzirom na to da se, na primer, na Tajlandu godišnje operiše oko 308.000 stranih pacijenata (prihod oko 250 miliona evra). Zdravstveni analitičari smatraju da tamo zdravstveni turizam u narednih deset godina može da dostigne cifru od milijardu evra i oko milion stranaca. Za nekoliko decenija neki će ići u Aziju na odmor i usput obaviti operaciju, dve. S obzirom na to da su u Srbiji ove usluge još jeftinije (na primer operacija kuka od 2.000 do 3.000 evra), a stručnjaci svetskog glasa, Srbija bi mogla žestoko da zaradi na zdravstvenom turizmu koji je sada definitivno u zapećku. Dolazak stranaca u naše eminentne ustanove organizovan je samo na nivou ustanova, a država se, za sada, propagiranjem naših zdravstvenih usluga svetu nešto i ne bavi. Banjsko lečenje je takođe deset puta jeftinije, ali, nažalost, smeštaj u većini banja ne zadovoljava svetske standarde.

- Mi svetu možemo da ponudimo kvalitetnu dijagnostiku i rutinske operacije po mnogo nižim cenama nego u svetu, ali i ozbiljne hirurške intervencije. Transplantacija bubrega, na primer, u Rusiji košta 50.000 evra, a kod nas 16.000 evra košta transplantacija sa visokim rizikom. Mislim da je zdravstveni turizam kod nas zaboravljen i to pitanje trebalo bi da pokrene ministar zdravlja - izjavio je za Glas prof. dr Zoran Kovačević, načelnik nefrologije na VMA, na koje, inače, dolaze i pacijenti iz Nemačke, Švajcarske i zemalja okruženja.

On se slaže sa tim da je to jedan veoma složen proces u kom ne sme da zakaže nijedna karika. To će, prema njegovom mišljenju, biti izvor prihoda i za ustanovu i za lekare, ali i za naše pacijente.

Dr Zdenko Milinković, iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica", priznaje da smo nekada imali mnogo više stranih pacijenata, iz Egipta, Libije, Malte, a sada u sporadičnim slučajevima dolaze ljudi iz bivših jugoslovenskih, ali i arapskih zemalja. On ističe da u ortopediji imamo vrhunski kadar, kvalitetnu opremu, pa za nas čuju ljudi i putem Interneta i dolaze da se operišu.

- Osim što su kod nas kvalitetne i jeftinije intervencije u kardiovaskularnoj hirurgiji i do četiri puta, kraće su i liste čekanja nego na Zapadu. Ultrazvuk u Velikoj Britaniji čekate i po šest meseci. Kod nas uglavnom dolaze pacijenti iz okoline, ali smo imali i slučaj da je jedan Danac putem Interneta čuo za nas i došao da obavi kod nas intervenciju na vaskualarnoj hirurgiji, koja je bila jeftinija četiri puta nego u Danskoj. Od ovakvog vida "turizma" imalo bi korist i celo zdravstvo, lekari bi imali bolje plate, a naši pacijenti bolju uslugu - smatra dr Siniša Pavlović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.