Šansa za Demokratsku stranku

Na eventualnim prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji, Demokratska stranka bi trebalo da izbori velike šanse za pobedu i obrazovanje vlade koja bi bila više "reformska i zapadna", od sadašnje vlade, ocenjuje se u analizi američkog Kongresa o stanju u Srbiji i Crnoj Gori. Analiza je objavljena 18. januara i u njoj se razmatra aktuelna politička i ekonomska situacija u SCG, kao i odnos međunarodnih faktora prema njoj.

U izveštaju se ocenjuje da je "najkontroverzniji aspekt vlade, njena zavisnost od SPS koji nema ministre u Vladi, ali obezbeđuje joj podršku u parlamentu". Zvaničnici SAD, u diskusiji sa liderima partija u Srbiji posle izbora 2003. očekivali su da će DSS, G17 i SPO/NS obrazovati većinsku vladu sa DS ili "u najmanju ruku, manjinsku vladu uz podršku DS", ali su gorka optuživanja između lidera DSS i DS, "za neke od njih je Koštunica verovao da su umešani u korupciju", doveli do propasti pregovora.

U analizi Kongresa SAD o stanju u Srbiji konstatuje se da je "na predsedničkim izborima pobedio Dušan Tadić" jer se ime Borisa Tadića se greškom kongresnih analitičara pretvorilo u ime haškog optuženika i tako se upotrebljava u celom izveštaju. Za tu pobedu kaže se da je "došla kao rezultat pomoći zapadnih vlada, koje su se plašile uticaja eventualne pobede Tomislava Nikolića".

U odeljku koji je posvećen analizi odnosa Srbije prema Hagu ocenjuje se da je "saradnja spora i da srpski lideri tvrde da političke i pravne teškoće onemogućavaju veće rezultate". U analizi se objašnjavaju okolnosti za uskraćivanje američke pomoći, ali i najavljuje da će 73 miliona dolara, prema stavu administracije, biti na raspolaganju "organizacija i programima van vlade koje su posvećene reformama". Beleži se i to da je bio usvojen zakon o pomoći porodicama haških optuženika, te da je Goran Hadžić umakao hapšenju, ali i da je saradnja poboljšana kada je reč o pristupu dokumnetima. Pored toga, konstatuje se da Srbija nastoji da pokaže da je sposobna da sudi ratnim zločincima i da je već osudila zločince na nižim nivoima.

Administracija je podržala ove napore, sugerišući da, ukoliko bi Ratko Mladić bio izručen, "to bi stvorilo novu, bolju klimu u saradnji sa Hagom, tako da bi svi ostali optuženici mogli da budu suđeni pred sudovima u Srbiji".

U razmatranju Kosova, opširno se anlizira plan decentralizacije Vlade Srbije za koji se kaže da je "delimično podržan", ali da se zapadne vlade plaše da bi on bio uvod u podelu Kosova, što bi otežalo regionalnu situaciju u Makedoniji, Bosni i drugde.

U odeljku koji se odnosi na Crnu Goru, navodi se mišljenje posmatrača, da je "ova mala republika sa slabom industrijom i sirovinama, visoko zavisna od trgovine i navodno šverca", da bi se opširno objašnjavali navodi koji premijera Đukanovića povezuju sa švercom i organizovanim kriminalom, "ponekad sa figurama italijanske mafije". Tu se beleži i to da crnogorski premijer na ove optužbe odgovara da su one fabrikovane od strane nekih evropskih zemalja i protivnika nezavisnosti Crne Gore.