Čekaju se sistemski zakoni u zdravstvu

Na javnoj raspravi u Beogradu, najavljenoj kao zavrašna rasprava, Tomica Milosavljević je rekao da će to učiniti zbog ocene stručne javnosti da je rok za javnu raspravu o nacrtima zakona o zdravstvenoj zaštiti i zakona o komorama zdravstvenih radnika bio kratak.

Komentarišući dosadašnje primedbe sa rasprava u više gradova Srbije, ministar je kazao da je stekao utisak da su na njima govorili samo oni koji se protive zakonskim rešenjima. On je odbacio primedbu da bi trebalo prvo uspostaviti mrežu zdravstvenoh ustanova, usvojiti nacionalnu strategiju o zdravstvenoj zaštiti, pa tek onda usvojiti zakone.

Milosavljević je rekao da smatra opravdanim i predlog iz Nacrta zakona o zdrastvenoj zaštiti da, pored nezaposlenih osoba, i penzioneri mogu da osnuju privatne zdravstvene ustanove.

Govoreći o Nacrtu zakona o komorama, Milosavljević je naveo da će Sud časti u okviru komore moći da izriče kazne za propuste u obavljanju profesije, u rasponu od javne opomene do trajne zabrane.

Okupljenim stručnjacima iz oblasti zdravstva – predstavnicima zdravstvenih ustanova, instituta, udruženja, sindikata, Srpskog lekarskog društva – Milosavljević je poručio da su Albanija i SCG jedine zemlje u Evropi koje nemaju sistem licenciranja zdravstvenih radnika.

Član Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i bivši gradski sekretar za zdravlje Radmilo Rončević ocenio je da nacrti zakona antireformski, neprimeren vremenu i evropskim standardima.

Posebno je kritikovao Nacrt zakona o komorama, ocenjujući da je za komore različitih struka - lekara, stomatologa, farmaceuta - primenjen isti šablon. Duhom tog zakona ministarstvo stavlja komoru pod svoju kontrolu, naveo je Rončević.

Direktor Insituta za zaštitu zdravlja Srbije Tanja Knežević negodovala je zbog toga što, prema zakonu o zdravstvenoj zaštiti, dirketor zdravstvene ustanove može biti i nemedicinski radnik. Ona je ocenila da je posebno u Instututu za zaštitu zdravlja bitno da direktor bude lekar iz oblasti preventivne medicine.

Predstavnica Sekcija za socijalnu medicinu SLD Slađana Jović ocenila je da bi dopunski rad u državnim ustanovama trebalo zabraniti, što je ministar dobacio kao neosnovanu primedbu.

Milosavljević je najavio da će, nakon što budu dostavljene primedbe na zakone, za tri nedelje biti sačinjeni novi tekstovi nacrta.

Nacrtima zakona, čije se usvajanje najavljuje već dve godine, predviđene su značajne promene u oblasti zdravstva, uključujući i povratak komora u zdravstveni sistem Srbije posle 60 godina.

Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđa usvajanje nacionalne strategije zdravstvene zaštite u republici, uvođenje licenci za lekare i akreditacija za zdravstvene ustanove, kao i formiranje nacionalnog saveta za zdravstvo.

Na osnovu zakona trebalo bi da bude formiran i republički etički odbor, a njime bi se prvi put definisala i oblast tradicionalne medicine. Nacrtom zakona predviđena je i podela odgovornosti u ostvarivanju zdravstvene zaštite između republike, pokrajine i opština.

Nacrtom zakona o komorama zdravstvenih radnika, predviđa se uvođenje sudova časti, a komora donosi i kodeks profesionalne etike i daje licence lekarima, stomatolozima i farmaceutima. Licence se izdaju na sedam godina, a da bi bile obnovljene, neophodno je priložiti dokaze o edukaciji.