Vojvodina najbliža Evropi

Vojvodina ima potencijal da bude najnapredniji deo Srbije, pogotovo što su sve prilike da će za nepune četiri godine biti okružena članicama Evropske unije

Ova godina donosi niz promena u sferi finansija u Srbiji. Uveden je porez na dodatu vrednost, a tri vrlo značajne banke, od kojih su dve u Vojvodini – Kontinental i Novosadska, dobiće nove vlasnike. Kandidata je dosta pa srećom može da se bira između renomiranih svetskih finansijskih kuća. Druge banke takođe traže strateške partnere. Tako se ove sedmice pročulo da Merdijan banka treba da uđe u proces dokapitalizacije s francuskom Kredit agrikol bankom. Kao ključni čovek za dolazak Francuza u ovu kuću pominje se Božidar Đelić, poznati ekonomski stručnjak i ministar finansija u prethodnoj srpskoj vladi a sada savetnik predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića.

– Kredit agrikol je druga banka po kapitalu u svetu. Pre dve godine kupili su banku Kredit Lione i tako postali jasan lider u Francuskoj . Oni pokrivaju 40 odsto francuskog tržišta, ključni su akcionar u grčkoj Empiriko banci, imaju značajan udeo u italijanskoj Inteza banci. Prisutni su u 66 zemalja i broje 160.000 zaposlenih. Kada je osnovana pre više od veka, ova kuća se prvenstveno bavila kreditiranjem poljoprivrede. Danas je ta aktivnost svedena na deset odsto, a i taj procenat čini 90 odsto kreditne aktivnosti u poljoprivredi Francuske. Prisustvo ove banke u Vojvodini realno može da obezbedi značajne investicije u oblasti poljoprivrede.

Druge dve banke, Kontinental i Novosadska, takođe čekaju nove gazde. Kojim kriterijumima se treba rukovoditi pri izboru da bismo ovde privukli više investitora i obezbedili pad kamata?

– Sve finansijske institucije koje su se javile na tender su prvoklasne. Problem je više na domaćem terenu. Često čujem da smo mi budzašto prodali dobra preduzeća, a sada ćemo to isto učiniti i s bankama. To treba posmatrati u drugačijem kontekstu. Srbija već 20 godina nema pristup međunarodnom tržištu kapitala. Mala smo zemlja s povelikim političkim rizikom. Bili smo prinuđeni da se oslanjamo na sopstveni kapital i pokazalo se da je on skup. Ulazak prvoklasnih stranih banka doprineće uključivanju na međunarodno tržište kapitala. Naš cilj je da privučemo finansijske institucije čiji će interes biti da ovde investiraju ne godinama već decenijama, i da brane ovu ekonomiju, da je razvijaju.

Dolaska stranih banaka plaše se i obični građani. Jer, čim stignu, one će napraviti “čiste račune”, a to znači zatvoriti preduzeća koja decenijama gomilaju gubitke i tako povećati ionako prevelik broj nezaposlenih kod nas?

– Nema razloga za strah. Ono najlošije se već dogodilo. Moramo da presečemo taj Gordijev čvor ogromnog duga. Sećam se da je pokojni guverner Avramović govorio da su Srbi “drogirani na inflaciju”. Želimo da kupimo kuću pa da nam dug otplati inflacija. Onda neminovno imate visok rast cena, slabu domaću valutu, nema štednje, a ni kredita. Kako se živi u takvom ambijentu svi znamo.

Često se može čuti da je u Srbiji malo profitabilnih projekata u koje vredi investirati?

– Ozbiljnih preduzeća ima tek nekoliko desetina hiljada, a ovde ćemo imati pravi privredni razvoj tek kada ta brojka bude između 200.000–300.000. Srbija u ovom trenutku ima između 500 miliona i milijardu dolara investicija. Lane je to bilo milijardu i 360 miliona, a ove godine možemo očekivati između 700 i 800 miliona dolara. Kada bi u bankama bilo više ušteđevina i ponude kapitala, kamate bi pale i mogli bi se finansirati i projekti koji se sada ne isplate.

Ceo naš ekonomski razvoj odvija se pod senkom haških optužnica. Mnogi tvrde da odluka SAD o uskraćivanju pomoći našoj zemlji nije tako strašna. Kakvo je vaše mišljenje?

– To je veoma loša vest, ali se kod nas ne prihvata tako. Komentari u stilu “pa nije to tako strašno” su veoma neozbiljni. Ako se ništa ne izmeni, SAD će u martu, a potom u junu, preduzeti još ozbiljnije mere, počeće lobiranje u međunarodnim finansijskim institucijama protiv nas. Mnogi kažu da to neće imati uticaj na EU, ali smo baš s te strane jasno čuli da Srbija, ukoliko želi da dobije odgovarajuće povlastice, mora da ispunjava svoje obaveze. Nedavno otkazivanje posete Havijera Solane jasno pokazuje njihov stav. Dok se kod nas koalicioni partneri ubeđuju oko toga ko je odgovran za saradnju s Haškim tribunalom, drugi ozbiljno rade. Rumuniji i Bugarskoj je prihvaćena kandidatura za prijem u EU i sada čekaju 2007. Dobijaće milijardu evra godišnje kao pomoć da prilagode svoju privredu za trenutak kada će postati članovi. Mi smo mogli da uđemo zajedno s njima, a sada ćemo, izgleda, ostati u istom zadnjem vagonu s Turskom, Makedonijom, Bosnom. I bez gledanja u istorijski atlas, mnogi će se setiti da su to granice Otomanskog carstva, a tu dalji komentar nije potreban. Mogli bismo da se ugledamo na Hrvatsku. I oni imaju pritiske iz Haga, problem s Antom Gotovinom, ali oni se s tim nose mnogo mudrije, nema teških reči, prkosa. Zato će i oni 2007. najkasnije 2009 . u EU. Mi treba da se maksimalno angažujemo da bismo, ako je moguće, bili u tom vagonu s njima. Možemo to – pa 2001. i 2002. godine svi su se divili napretku tranzicije u Srbiji.

Jedan od bitnih faktora za evropski voz je i harmonizacija propisa s EU. Konačno smo počeli primenu poreza na dodatu vrednost. Hoće li nam prihodi u budžetu porasti za 20 posto? Koliko će PDV pogurati inflaciju?

– Ako prihodi ne porastu, to će biti veliki neuspeh. U svim zemljama gde je PDV uveden taj porast je bio između 20 i 30 posto. Smatram da su kod nas stope od 8 i 18 odsto loše određene. Mi smo predlagali 5 i 20 odsto. Jer sniženje za dva procenta kod više stope se izgubi i trgovci ne koriguju cene naniže za taj iznos. Inače, očekujem da će inflacija, koja je za ovu godinu predviđena na nivou od 9,1 posto, doseći taj nivo već u prvom kvartalu ove godine dobrim delom. Jedna od najvećih odgovornosti guvernera je da održi stabilnost cena. Međutim, mi smo u proteklih deset meseci mogli da vidimo kako on malo može da učini ako nema podršku Vlade.

Bilo je krajem prošle godine podosta polemike oko pokrajinskog budžeta. Da li je Vojvodina dobila više, kao tvrdi Republička vlada, ili manje, kako kažu nadležni u Pokrajini?

– Budžet Vojvodine ne samo da nije imao progresiju koju je imao prethodnih godina, nego je u realnom smislu on i opao. Republički budžet zapravo je uzeo skoro ceo rast za sebe. Inače, budžet APV ima transferni karakter. Ali i ti transferi na neki način naznačuju budućnost javnih finansija nakon donošenja novog ustava i definitivnih prenošenja određenih ingerencija na Vojvodinu. Pri tome se nadam da ima dovoljno mudrosti u ovoj zemlji da se uvidi da je autonomija Vojvodine realnost i nužnost, kao što je valjda svima jasno da ne treba niko da preduzme bilo kakav korak koji bi proizveo dalje cepanje teritorije Srbije. Vojvodina ima potencijal da bude najnapredniji, najbogatiji deo Srbije, pogotovo što su sve prilike da će za nepune četiri godine biti okružena članicama Evropske unije, i to je šansa koju Vojvođani ne bi smeli da propuste.