Na popisu upola manje izbeglica

U protekle tri godine više od 100.000 izbeglica je uzelo državljanstvo SCG, mali broj njih se vratio u svoje domove, neki su preminuli, a neki otišli u treće zemlje Broj izbeglica koji je pristupio upravo završenom procesu registracije manji je za 50 odsto od popisa iz 2001. godine i na registraciju se odazvalo 139.483 osobe. Statistički podaci predstavljaju samo formalni izbeglički status i, nažalost, nisu realna slika stvarnog stanja. U protekle tri godine više od 100.000 izbeglica je uzelo državljanstvo SCG, mali broj njih se vratio u svoje domove, neki su preminuli, a neki otišli u treće zemlje.

Integracija

Iako je "teorijski" cilj državnih organa bio integrisanje izbeglica u sve tokove "normalnog" života, potpuno je jasno da većina naših sunarodnika sa dobijanjem lične karte nije dobila ništa. Možda samo dodatne brige i život na dnu socijalne lestvice. Komesar za izbeglice Republike Srbije Dragiša Dabetić, povodom objavljivanja podataka o registraciji, izjavio je da su mnogi dobijanjem lične karte iz statusa izbeglice prešli u socijalne slučajeve.

On je dodao da je u toku proces revizije statusa registrovanih, i kada se razjasni ko ima pravo na produžetak statusa izbeglica, stare legitimacije će biti proglašene nevažećim, a svi oni kojima status bude potvrđen - dobiće nove. Kako Glas saznaje u Komesarijatu od skoro 140.000 osoba koje su pristupile registraciji oko 20 odsto zvanično neće biti registrovano, jer ne ispunjavaju uslove.

Ažuriranje podataka najnovije registracije biće završeno do maja, kada će biti objavljena malo jasnija slika statusa izbeglica. U Komesarijatu kažu da se mora identifikovati zašto su mnogi još uvek u izbegličkom statusu. Nijedna zvanična institucija ne poseduje podatke o specifičnim problemima izbeglica. U pokušaju Glasa da dođe do informacije o njihovoj zdravstvenoj, radnoj, obrazovnoj ili socijalnoj strukturi, na svim relevantnim adresama su objasnili da oni ne vode takvu evidenciju posebno za izbegle i raseljene. Kako kažu u Komesarijatu, tek posle ažuriranja najnovijih podataka, biće stvorena realnija i preciznija slika.

Najkonkretnije do čega je Glas došao jeste završetak pilot-projekta koji se odnosi na primarnu zdravstvenu zaštitu izbeglih koji su pridošli na teritoriju opštine Kraljevo, jednog od centara koji je svojevremeno imao najveći pritisak izbeglica. Kako je za Glas izjavila Snežana Tomašević, pomoćnik lokalnog šefa projekta, posle četiri godine njegovog trajanja mnoge izbeglice su uspjele da se integrišu bar u osnovni sistem zdravstvene zaštite i da im omoguće da uz minimum papirologije dobiju jednostavan pristup lečenju na opštoj praksi.

Tomašević ističe da su u toku projekta uspeli da sve ambulante, pa i one na periferiji i u seoskim sredinama najmodernije opreme, tako da nije bilo potrebe za odlascima u gradski dom zdravlja. Broj izbeglih i raseljenih na teritoriji opštine Kraljevo pre četiri godine bio je oko 25.000, što je doprinelo da zvanično svaki četvrti stanovnik Kraljeva uđe u kategoriju - siromašan. Ona kaže da kod oboljevanja izbeglica nema odstupanja od domaćeg stanovništva, što se vidi i po lekovima koji se najčešće prepisuju. Psiholeptici su na prvom mestu i kod jednih i kod drugih.

Stambeni krediti

Komesar za izbeglice je najavio da će u proces integracije biti uključeni i oni sa dobijenim državljanstvom, a da bi u toku ove godine trebalo bi da zaživi program dobijanja stambenih kredita za izbeglice. On je ukazao da Srbija nastavlja da obezbeđuje sredstva za integraciju izbeglica preko EU i Evropske agencije za rekonstrukciju i da je pri kraju izrada studije za dobijanje 20 miliona evra za izgradnju stanova za izbeglice koje su već ostvarile državljanstvo SCG. Paralelno se ide i na gašenje kolektivnih centara.

- U oko 140 kolektivnih centra, računajući i 19 na Kosovu i Metohiji, u kojima ima oko 1.000 raseljenih, nalazi se ukupno 11.000 izbeglica i raseljenih koji su u najtežoj situaciji. Gašenje tih centara biće nastavljeno, ali će alternativna rešenja biti pronalažena i niko neće ostati bez krova nad glavom - obećao je Dabetić.

Deklaracije sa bivšim republikamaU Sarajevu će 31. januara biti održan trilateralni ministarski sastanak (BiH, Hrvatska i SCG), na kome će biti usvojena Deklaracija o konačnom rešavanju problema izbeglica sa ovog prostora. Našu delegaciju predvodiće ministar Rasim Ljajić, a cilj je utvrđivanja preciznih rešenja, obaveza i rokova koje sve tri države moraju da ispune kako bi se "izbeglička priča konačno završila". Na pitanje da li će naša delegacija u Sarajevu pokrenuti problem nelegalne prodaje srpske imovine u Hrvatskoj, koja je išla preko hrvatske državne Agencije za promet nekretninama, Dabetić je potvrdio da će to sigurno biti jedno od najvažnijih pitanja.
- Partneri Agenciji za promet nekretninama bile su privatne firme ovde u Srbiji i Crnoj Gori i očito je da se radi o kriminalu. Hrvatska vlada je preduzela već neke mere, a verujem da su i naše vlasti spremne da hrvatskim organima pruže pomoć - objasnio je Dabetić.
Prema njegovim rečima, ispitivaće se svaki sporni slučaj prodaje, odnosno preprodaje srpske imovine u Hrvatskoj, a prema novom zakonu o državljanstvu SCG, izbeglice će imati pravo na dvojno državljanstvo, što će im pomoći u ostvarivanju svih prava, pre svega, imovinskog.