Sin Margaret Tačer priznao umešanost u neuspeli puč u Africi

Ser Mark Tačer, sin bivše britanske premijerke Margaret, neočekivano je pred sudom u Kejp Taunu u Južnoj Africi izjavio da je kriv za saučesništvo u neuspelom državnom udaru u Ekvatorijalnoj Gvineji. Izjasnivši se krivim, Tačer je uspeo da izbegne petogodišnju kaznu zatvora, ali je osuđen na novčanu kaznu od 256,000 funti i uslovnu kaznu zatvora od četiri godine.

Ser Mark (51) uhapšen je u Kejp Taunu u avgustu prošle godine gde je optužen da je učestvovao u pokušaju svrgavanja predsednika naftom bogate Ekvatorijalne Gvineje. Iako i dalje tvrdi da na nije znao da se sprema puč, priznao je da je kriv zato što je iznajmio helikoptere kojima su prebacivani plaćenici. Može se reći da je ovime stavljena tačka na priču u kojoj su privilegije na kraju dovele do neuspeha i sramote.

A upravo je njegova majka, baronica Tačer, govorila kako joj je najveća želja da joj sin od svog oca, ser Denisa, nasledi titulu barona. Posmatrači u to vreme su govorili da je to kompenzacija za njegovu usamljenost. Rođen je carskim rezom, zajedno sa sestrom Kerol, a rasti u porodici Tačer nije bilo lako. Njegov otac je već postao milioner, majka na putu da postane premijer – očekivanja su od početka bila visoka.

Međutim, Mark se pokazao kao očajan student, a u gimnaziji Herou dobio je nadimak "glupavko". Ači motao se po Sitiju, putovao u Hong Kong. Stvorio je imidž čoveka od akcije, čak plejboja. A zbog opsesije brzim automobilima i avanturom postao je predmet podsmeha britanaca, što je Čeličnu Lejdi dovodilo do suza u javnosti.

Tri godine pošto je postala premijer, on je 1982. rešio da učestvuje u reliju Pariz-Dakar. Nepripremljen, ubrzo se izgubio u Sahari. Njegov otac doleteo je da pomogne u potrazi u kojoj su učestvovale i vojske prijateljskih vlada u ergionu. Novine su samo o tome pisale.

Kad su ga na kraju pronašli, mladi Tačer je odbio da prizna da je napravio grešku. Čak je tvrdio da se uopšte nije izgubio. Obivši da se pred fotoreporterima rukuje sa već poniženim ocem, svoju reputaciju više nikada nije popavio.

Zvona upozorenja o njegovom ponašanju zvonila su i pre fijaska u pustinji. Doputovao je u Oman istovremeno kad i njegova majka koja je tamo otišla poslom. Tamo je otvorio "međunarodnu konsultantsku firmu", Montigl Marketing, gde je spajao ljude za koje je smatrao da mogu da naprave zajednički biznis. Postao je otelotvorenje biznismena koji su, kako tvrde kritičari njegove majke, procvetali tokom njene vladavine.

Strasni zagovornik slobodnog tržišta, verovao je da ima pravo da posluje gde god hoće i s kim god hoće. Međutim, njegovo najveće bogatstvo i dalje je bilo pre svega njegovo ime, zahvaljujući kojem je, tvrde oni koji su ga kritikovali, uspevao da izgradi bogatstvo zaobilazeći uobičajeno potrebnu stručnost i iskustvo.

1984. godine otkriveno je da je za vreme boravka u Omanu, u isto vreme kad i njegova majka, pomogao da se isposluje dil za Cementation vredan više miliona funti, kao deo projekta da se izgradi univerzitet. Dve godine kasnije, već preseljen u Sjedinjene države i oženjen teksaškom milionerkom Dajan Burgdorf, vratio se na Bliski Istok. 

Ovaj put, tvrdi se, posredovao je u dilu između kompanije za proizvodnju aviona Britiš Aerospejs i saudijske vlade, i pritom je zaradio  proviziju od oko 12 miliona funti. Veruje se da mu je taj posao, deo notornog al-Jamama biznisa s oružjem koji je potpisala Lejdi Tačer, obezbedio osnovu za 60 miliona funti koliko danas iznosi njegovo bogatstvo. Na sreću njegove majke, ta priča je procurela tek nakon što je ona konačno, sa suzama u očima napustila Dauning Strit.

"Problem Mark" bio je neprekidno prisutan tokom njene vladavine. On nije nervirao samo medije, već i visoke vladine zvaničnike pa čak i ministre u torijevskoj vladi. Kada je upitao ser Bernarda Ingama, bivšeg sekretara za štampu Lejdi Tačer, kako da pomogne majci da dobije opšte izbore 1987, gospodin Ingam je odgvorio: "Otputuj negde." Gde kod da je odlazio, neprilike su ga pratile u stopu – izgleda da ga ni sada nisu napustile.