Imaš diplomu, nemaš posao

Među nezaposlenima skoro trećina je sa diplomom više škole ili fakulteta. To što su visokoobrazovani očigledno im nije garancija da će brže naći posao. Često su potrebna i dodatna znanja, o čemu nam govore i sami ljudi koje smo zatekli u Službi za zapošljavanje. " Imam fakultet, znanje jezika i računara, pretpsotavljam da za šest meseci neće biti problem da nađem posao", rekla je jedna devojka koja traži posao.

Da studenti poslednjih godina razmišljaju više praktično, odnosno da prilikom izbora fakulteta vode računa sa kojom diplomom će brže naći posao, potvrđuje i rekotor Beogradskog univerziteta Dejan Popović: "Nije slučajno da neki fakulteti, iako atraktivni sa sadržajem, ne mogu da upišu dovoljan broj ljudi već godinama, dok drugi gde se zna da će se lakše pronaći posao, imaju mnogo studenata."

Veliko interesovanje među studentima izazvali su fakulteti za menadžement, uglavnom privatni, gde se školarina kreće oko hljadu evra godišnje. Među ovim fakultetima, međutim, ima velikih razlika. Dok bi pojedini trebalo da  pažljivo razmisle šta će na kraju dobiti za uloženi novac, postoje i oni studneti koje posao čeka. "U početku sam planirao da radim nešto privatno, pošto moj otac drži firmu pa sam planirao da mu pomognem da što bolje poslujemo, ako u međuvremnu bude povoljnija poslovna ponuda, naravno da ću je prihvatiti", kaže jedan od studenata privatnog fakulteta za menadžment.

Upravo ekonomisiti, menadžeri, ali i  lekari specijalisti su oni koji brže dobijaju posao. Na tom spisku nalaze se i profesori engleskog jezika, matamatike, fizike  i informatičari. Koja zanimanja teže nalaze posao, objašanjavaju Dajana Jovičić i Svetlana Aksentijević iz službe za zapošljavanje. "Veoma je malo ponuda o slobodnim radnim mestima za maturante gimanzije, takođe i za prehrambene tehničare, teško se zapošljavaju i hemijskotehnloški profili, poljoprivredni tehničari", kaže za B92 Dajana Jovičić.

"U suficitarna zanimanja možemo ubrojati najčešće neka zanatska zanimanja, kao što su matalostrugači, profesori španskog i kineskog, sociolozi, politkolozi", rekla je Svetlana Aksentijević.

Savetodavac pri zapošljavanju Milica Paunović kaže da ipak od samih nezaposlenih najviše zavisi ko će koliko brzo pronaći posao: "Oni dođu sa određenim strahom, pitaju koliko ću ja dugo biti na evidenciji. Odogovor na to pitanje je nemoguće dati, jer to ne zavisi od naše službe već i od toga lica koliko je ono aktivno u traženju posla, koliko je obrazovano, koliko ispunjava uslove."

S druge strane, poslodavci kažu da kada zapošljavaju nove radnike vode računa o diplomi, ali to nije uvek garancija da će radnik dobro obavljati posao. O iskustvu u svojoj firmi "Interspidu", priča Petar Komljanović: "Imali smo slučaj da je kod nas došla da radi jedna devojka koja je završila Ekonomski fakultet za tri godine, zaposlili smo je, dali joj odgovornost. Naparvila je takve brljotine da smo ih godinu dana ispravljali, praksa je itekako važna."

Naši sagovornici smatraju da će broj nezaposlenih svakako biti niži onda kada se uskladi sistem školastva sa potrebama privrede i kada se ne bude insistiralo samo na teoriji, već se omogući da studenti imaju više dodira sa praksom. Mnogi međutim žele da sami sebi obezbede posao, otvranjem sopstvenog biznisa. 

Da biste započeli svoj posao, obično nedostaje novac. Kako možete da dobijete bespovratna novčana sredstva,  koje obuke vam mogu pomoći da uspešno vodite biznis ili da bar lakše nađete zaposlenje, saznajte u sutrašnjim "Vestima" na TV B92 i "Dnevniku" Radija B92.