Ren: Nema prečica ka EU

Predsednik Srbije Boris Tadić je preneo Renu spremnost Srbije da ispuni sve međunarodne obaveze, kako bi nastavila put ka evroatlantskim integracijama. Ren je naglasio da je njegov cilj da EU do 2009. godine ima 29 članica, kao i da zemlje zapadnog Balkana, uključujući i SCG, budu na putu u EU. On je kazao kako se nada da će do isteka njegovog mandata 2009. godine, Srbija biti ozbiljan kandidat za EU:

"Na građanima Srbije i Crne Gore je da odluče da li žele da se priključe Evropskoj Uniji. Međunarodne obaveze, pre svega saradnja sa Haškim tribunalom, jeste put udaljavanja od nacionalističke prošlosti ka evropskoj budućnosti. Samo je jedan put ka Uniji, ne postoje prečice. Kada Srbija i Crna Gora dostignu standarde učiniću sve kako bi zemlja što pre počela pregovore o stabilizaciji i priključenju", kazao je Ren, na konferenciji za novinare nakon razgovora sa Tadićem. Komesar EU za proširenje u utorak nastavlja posetu Beogradu.

Pre Beograda, evropski komesar za proširenje Oli Ren je u Prištini pozvao kosovske institucije da ispune obaveze i prema Haškom tribunalu. Ren je ocenio da je Kosovo na dobrom putu za ispunjenje standarda koje je odredila međunarodna zajednica. On je u Prištini razgovarao sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, premijerom Ramušom Haradinajem, zamenikom šefa UNMIK-a Lerijem Rosinom i političkim liderima Albanaca i Srba na Kosovu.

Svilanović: I EU je umorna

EU neæe da èeka: Goran Svilanoviæ

Uoči posete Olija Rena Beogradu, bivši ministar spoljnih poslova, sada funkcioner Pakta za stabilnost, Goran Svilanović, kaže da ne očekuje nove pritiske za saradnju sa Hagom, jer više nema čime da se pritiska.

Gostujući u "Kažiprstu" Radija B92, Svilanović je rekao da bi, ukoliko rad na Studiji o izvodivosti ponovo bude odložen, Srbija izgubila još najmanje dve godine, koje se u njenom slučaju računaju duplo. Vreme je, kaže Svilanović, važno, ne samo zbog toga što su skoro svi naši susedi već gotovo završili posao sa približavanjem EU, već i zbog same Unije, gde se kod velikih igrača – Nemačke i Francuske, na primer, pojavio zamor.

"Ja imam veoma mnogo prilika i stalno vodim razgovore upravo sa ljudima iz tih zemalja, koji su gotovo na granici da kažu da ne mogu ni da zamisle da nas vide unutra. I oni su zamoreni da se stalno bave ljudima, koji nikako da saopšte da su spremni da ispune neke uslove da bi postali član kluba. Onda, oni kažu- pa čekajte, nije to naš neki veliki interes da vi budete unutra, ako vi ne želite da budete unutra, pa nemojte da budete unutra. To je vaš problem. Nemojte da nam se javljate na telefon i doviđenja. Treba vam 270 miliona evra godišnje, pa šta, nemate za puteve, pa šta. I to je to, što kod nas ne postoji svest da i sa druge strane postoji partner koji je nervozan, umoran i ima neke svoje probleme. U ovom trenutku veoma jača raspoloženje, u nekim od ključnih članica EU, da se zastane, da se dobro razmisli, pa da se vidi da li će, kada i sa kim nešto da se radi, kada je u pitanju Srbija", rekao je Svilanović.

DSS: Neće se desiti ništa katastrofalno

U Demokratskoj stranci Srbije veruju da proces evropskih integracija Srbije i Crne Gore neće biti ugrožen ako policijski i vojni generali, optuženi za ratne zločine pred Haškim tribunalom, u narednom periodu ne budu izručeni tom sudu. Portparol DSS-a Andreja Mladenović kaže da pozitivna ocena za izradu Studije o izvodivosti nije vezana za 27. januar, već za prvi kvartal 2005.

"Ova nedelja neće biti prelomna. Naravno da postoji od strane EU zainteresovanost za to kako mi ispunjavamo međunarodne obaveze i da to jeste jedan od uslova. Ali u toku ove nedelje sigurno je da će se svi oni koji budu dolazili od strane EU u našu zemlju, da će se uveriti da se ta saradnaja odvija i da ćemo u narednom periodu imati još bolju saradnju sa Haškim tribunalom i da ćemo ispuniti naše međunarodne obaveze", rekao je Mladenović. On smatra i da se neće desiti ništa katastrofalno, ako haški optuženici ne budu izručeni do kraja nedelje. On je ipak, najavio da će u  narednom periodu doći do dobrovoljne predaje haškog optuženika policijskog generala Sretena Lukića.

Kritika i savet

Mesto odluke: EU Parlament

Novinar Vremena Teofil Pančić ne može da se seti ni jedne nedelje u novijoj istoriji Srbije, koja je za DSS bila važna. On smatra da je problem u tome što Srbija, za razliku od premijera Koštunice, viška vremena nema. "Ja ne vidim nikakav napredak u shvatanju tog užeg dela Vlade oko Koštunice, oko DSS-a, oko tih ministarstava sile, da su išta evoluirali u poslednje vreme oko toga šta ovde zapravo definitvno mora da se dogodi i uradi. Ajde, čak i da bacimo ovu nedelju i da kažemo nije važno, ali šta će se onda promeniti za dve nedelje, za tri nedelje, za mesec, ili pola godine? Sa ovakvim reazmišljanjem neće se promeniti ništa. A Koštunica i ljudi oko njega imaju tendenciju da se ušamče i da brane svoje pozicije preko leđa svih nas i po veoma veoma visoku cenu za ovu zemlju“, kaže Pančić.

Ukoliko Kabinet premijera Koštunice strahuje da će zbog eventualnih izručenja Hagu izgubiti podršku u parlamentu, Goran Svilanović nudi rešenje. "Ako bi me Boris Tadić pitao, ja bih bio spreman da dam savet i da kažem: 'Znaš šta? Treba ohrabriti predsednika Vlade, da dovrši jedan od poslova, i da mu to bude veliki uspeh. Neka dovrši saradnju sa sudom u Hagu, neka izruči trojicu generala. Pružite mu ruku spasa i recite – nećete obarati Vladu - ukoliko taj posao uradi, a napuste ga i SPS i radikali', koji sada podržavaju i održavaju tu Vladu", kaže Svilanović.