Nacija na bensedinu

Lekari u Srbiji najviše prepisuju „bensedin“. Godišnje se proizvede pet miliona kutijica leka za smirenje. Odmah iza njega su lekovi za sniženje krvnog pritiska, protiv bolova, antibiotici i lekovi za dijabetes. Država godišnje izdvoji tri milijarde dinara za nabavku lekova za sniženje pritiska, a po milijardu i po za lekove protiv bolova i antibiotike - kaže za „Blic“ pomoćnik ministra zdravlja Vasilije Antić.

Od devedesetih godina pa naovamo, potrošnja „bensedina“ je toliko skočila da su nadležni morali da zabrane njegovu kupovinu bez recepta. Prema rečima lekara opšte prakse, koji su prva stepenica na putu do psihijatra, svaki treći njihov pacijent uzima „bensedin“. Lekari kažu da im oni samoinicijativno ne daju ovaj lek za smirenje, ali su pacijentima puni kartoni obrazloženja zašto bi ipak trebalo da ga uzimaju. Još jedan razlog zašto je „bensedin“ prvi na listi je što ga, uz redovnu terapiju, uzimaju i srčani bolesnici.

Kardiovaskularne bolesti su ubica broj jedan u svetu, a i kod nas. Više od dve trećine umrlih u Srbiji su žrtve bolesti srca i krvnih sudova. Zato nije ni čudno što su lekovi za sniženje krvnog pritiska među prvih pet lekova kiji se najviše prepisuju.

- Najčešći uzrok pojave visokog krvnog pritiska je stres, kojem je najviše sklono radno aktivno stanovništvo. Čak 24 odsto radno aktivnog stanovništva pati od visokog pritiska. Zbog pušenja, nepravilne ishrane i neaktivnosti, od hipertenzije sve češće obolevaju i mladi - kaže dr Višeslav Hadžitanović.

Šetnja posle posla, ostavljanje cigareta, što manje masne i začinjene hrane može pomenuti procenat znatno umanjiti, kažu lekari.

Lekove protiv bolova najčešće koriste stariji sugrađani. Među lekovima protiv bolova koji se najviše prepisuju su antireumatici „brufen“ i „diklofenak“.

- Naš narod jednostavno neće da trpi bolove. Da li zbog glavobolja, istegnutih tetiva, zglobnih i vanzglobnih bolova - oni odmah pribegavaju lekovima. Niko ne čita uputstvo o sporednim dejstvima koje lek može da proizvede, što može biti jako opasno - ističe dr Petrovka Borovićanin iz DZ „Voždovac“.

Prema njenim rečima, pacijenti sami uzimaju i antibiotike što takođe može biti jako štetno. Čim se prehlade, trče pravo u apoteku i kupuju „pentreksil“ ili „ampicilin“.

- Često dolaze kod nas govoreći da su već počeli sa terapijom antibioticima i zahtevaju od nas da je nastave. Time nas stave pred svršen čin i mi onda nemamo drugog izbora nego da dopišemo terapiju da bi završili ciklus od sedam dana, koliko antibiotik mora da se uzima. Često čujemo od njih i da su popili jednu, dve kapsule i odmah prestali jer im je bilo bolje, a nisu svesni koliko je opasno često uzimati antibiotike - dodaje dr Borovićanin.

Broj obolelih od šećerne bolesti svuda u svetu je drastično u porastu, a pretpostavlja se da u Srbiji dijabetičara ima od 300.000 do 400.000. Očekuje se da će do 2025. godine broj dijabetičara u svetu biti dva puta veći, a u zemljama u razvoju, gde spada i naša zemlja, čak tri puta. Zbog toga nije ni čudno zašto su insulin i „predijan“ među lekovima koji se najviše izdaju.