Batine umesto lekova

BEOGRAD - Fiksacija se zove prisilno vezivanje pacijenata za krevet i, prema lekarskim normama može da traje samo dva sata, dok ne počnu da deluju dati lekovi... U Institutu “Laza Lazarević”, kako saznajemo od naših sagovornika, ne poštuje se ni struka ni pacijenti.
Bolesnici se vezuju i po 48 časova. Ovde, kako nam kaže jedna sestra (želi da ostane anonimna), ne važe statut, zakoni, Hipokrat...
Primenjuju se običaji, ko zna kada uspostavljeni, za postupke niko ne odgovara i, stiče se utisak da su metodi lečenja prikladniji 17. tom umesto 21. veku. Bolesnici često dobijaju batine umesto leka largaktila (koga ponovo nema, na primer). Pacijenti se ostavljaju da goli budu u krevetima i da ih takve gledaju svi koji dođu u posetu.
- Pogažena su sva ljudska prava bolesnika u ovoj ustanovi - kaže dr Lidija Ćuk - Jovanović. - Totalni je haos u organizaciji, ne poštuju se ni norme, ni statut ustanove. Mešaju se depresivni i agresivni, psihotični bolesnici, lekarima je onemogućeno da prenesu nova znanja iz psihijatrije, načelnici neće ni da čuju za novu generaciju lekova...
Dr Ćuk - Jovanović je na odeljenju L, koji prima ženske pacijente, obolele od shizofrene paranoje, manično-depresivne psihoze, reaktivne psihotične, depresivne sa psihotičkim kvalitetom.
Ovde je svakog dana puno - 350 pacijenata podeljenih na slova K, L, M, N, PP i F. Tako se zovu skučena odeljenja, sva sa rešetkama na prozorima, sva pod ključem. Institut prima pacijente 24 časa dnevno. U vreme ovog štrajka pregled je produžen na 20 minuta, a toliko bi i inače trebalo da traje. To se nije poštovalo, već je “dijagnoza” davana i za pet minuta.
Noću se čuju urlici. Preko leta temperatura u sobama dostiže i 45 stepeni, a sada je ledeno preko noći. Bahati mladići su nedavno na portirnici drobili nogama pečat doktoru Slobodanu Jovičiću, a portir je pod hicima iz pištolja u pod morao da “igra”. Sestru Milenu je najpre napala pacijentkinja udarajući joj glavu o zid i pod, a zatim su je tukli rođaci ove agresivno-bolesne žene koja blagovremeno nije dobila lek...
Mrtvačnica u podrumu je tek od nedavno pod ključem, a kako kažu naši sagovornici, tu caruju pacovi. Penju se i gore.
- Organizacija je takva da smo nedavno zamolili dva đubretara da do gradske mrtvačnice odnesu preminulog pacijenta - naznačava dr Đuk Jovanović.
U toaletima, vidimo, “prokišnjavaju” fekalije sa gornjih spratova. Dr Ćuk - Jovanović nam kaže da više neće da pristaju ni na kakvu prisilnu hospitalizaciju, već će da rade po zakonu. Naznačava da i rodbina manipuliše bolesnim ljudima.
Pacijent N. N. umislio da mu je želudac na zidu. Fiksacija, posle terapije ga sestre ubeđuju gde mu se stomak nalazi. Vezani čovek koji je želeo sam sebi da iskopa oči. Ali, saznajemo, čvrstim zavojima se vezuju za krevet i depresivni bolesnici.
Zapaža se pojačan priliv pacijenata, bivših pripadnika raznoraznih sekti. Na F odeljenju su zajedno (!) psihotični muškarci i žene. I to je ostalo kao “običaj” iz ranijih vremena, a lekari bezuspešno pokušavaju da to izmene. U PP odeljenju, dobro opremljenom u vreme ranijeg direktora Instituta, trebalo je da budu pacijenti sa lakšim mentalnim poremećajima. No, eto narkomana.
- Ima nas samo četiri sestre na spratu, umesto ranije osam - kaže nam sestra Vesna. - Ne možemo da poštujemo ni osnovna higijenska pravila jer smo zaduženi i da čistimo klozete i donosimo hranu pacijentima.
Jedan čovek je umislio da u plućima ima ježa, pa ga je na lečenje uputio dr Laza Lazarević, 1886. godine. Institut je osnovan 1861. godine i sada se događa prvi štrajk od tada.

PRILIV NARKOMANA

- Godinama smo se trudili da se oslobodimo narkomana, da ih usmerimo u bolnice za lečenje od zavisnosti - govori nam jedna sestra. - Specijalnost našeg direktora dr Dimitrijevića su baš “narkosi”, i zato ih ima više nego ikada!
Lekari nam otvoreno kažu da se ovde droga nesmetano valja, ubacuje se kroz prozore toaleta K odeljenja, pronađena je uvijena u papir. Narkomani iskorišćavaju, manipulišu sa duševnim bolesnicima.