Šta donosi odluka o nenadležnosti?

Posle odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu da se oglasi nenadležnim za tužbu koju je SR Jugoslavija podnela protiv osam zemalja NATO-a zbog genocida i nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja 1999. godine, stručnjaci su uglavnom zadovoljni, ali ima mišljenja da je moglo biti i bolje.

Pravni zastupnici Srbije i Crne Gore, profesori Tibor Varadi i Radoslav Stojanović, smatraju da je odluka Suda najpovoljnija po državu jer bi, po istom osnovu, sud morao da se proglasi nenadležnim i po tužbu Bosne i Hercegovine za genocid. S druge strane, ministar spoljnih poslova Vuk Drašković nije zadovoljan jer veruje da bi postojale "više nego realne šanse" da i Bosna i Hrvatska povuku tužbe protiv Srbije i Crne Gore da su vlasti u Beogradu blagovremeno povukle tužbu protiv NATO-a. On misli da bi u tom slučaju naša zemlja mogla sa vodećim zemljama sveta da postigne dogovor o formiranju specijalnog Fonda za obeštećenje, pre svega, porodica žrtava bombardovanja i da bi ulazak u Partnerstvo za mir bio mnogo bliži.

U svetu cenjeni profesor međunarodnog prava, Vojin Dimitrijević, međutim, smatra da je postojeća odluka Međunarodnog suda pravde, ipak, najbolja i da se sada pokazuje da nije trebalo odustati od tužbe. "Ako imate nekoliko sporova pred jednim sudom, onda imate i neku strategiju. Mnogo je bolje imati u ruci jednu odluku suda nego ovo što se predlagalo da odustanete, pa da se onda dogovorite s nekim da i on odustane. To su sve drugarski dogovori, a pred ovim sudom nema drugarstva ni među ljudima, akamoli među državama. Trebalo je zbog šireg plana da naoko pretrpimo poraz, jer mi smo formalno odbijeni. Zbog šireg plana i drugih tužbi ovo je najpovoljniji ishod", smatra Vojin Dimitrijević.

Ovu argumentaciju upotrebio je i doskorašnji kozastupnik Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde, Vladimir Đerić. On je istakao da se na državnoj strategiji pred ovim sudom radilo prethodne četiri godine i da je ona sada počela da daje rezultate. "Trebalo je vratiti Međunarodni sud pravde na ovu temu i, uopšte, pokrenuti je. Mi smo uspeli da je vratimo u centar razmatranja i da pokažemo tu nelogičnost između činjenice da smo sada članice Ujedinjenih nacija, a da ranije nismo bili, a pojaviljivali smo se pred sudom. Ja mislim da je ova odluka jedna velika kockica u toj slagalici koju slažemo da bi sve sporove pred Međunarodnim sudom pravde otklonili od naše zemlje", smatra Vladimir Đerić.

Jugoslavija je u aprilu 1999. tužbu podnela zbog genocida i nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja 1999.