Stanovništvo Evrope se smanjuje i stari

Početkom 2003. u Evropi je živelo oko 814 miliona stanovnika, od kojih 803,5 miliona u državama-članicama Saveta Evrope, navodi se u godišnjem demografskom izveštaju SE. Izveštaj obuhvata svih 45 zemalja-članica SE i Belorusiju, koja nije članica, u periodu od 1. januara 2002. do 1. januara 2003, a prikazuje uporedne podatke o broju stanovnika, priraštaju, mortalitetu, migracijama i stopi sklapanja brakova i razvoda. Udeo evropskog stanovništva u ukupnom broju stanovnika u svetu opada zbog niske stope priraštaja, a očekuje se da će taj pad biti nastavljen i u narednim godinama, navodi se u izveštaju. U svim evropskim zemljama, osim Turske, stopa priraštaja je ispod osnovnog nivoa reprodukcije.

Izveštaj pokazuje da je u mnogim zemljama došlo do smanjenja broja brakova i pojave drugih vrsta zajedničkog života, pa u nekim
zemljama, poput Islanda, Norveške, Švedske i Estonije, broj
vanbračno rođene dece premašuje 50 odsto ukupnog broja
novorođenčadi. Smrtnost dece opada u svim evropskim zemljama i kreće se oko pet na 1.000 u Zapadnoj Evropi, ali je još visoka u Rumuniji, Moldaviji, Ruskoj Federaciji, Ukrajini, Belorusiji i regionu Kavkaza, gde se kreće od 10 do 20 na 1.000.

Najduži životni vek među muškarcima u Evropi imaju stanovnici Islanda, 78 godina, a slede San Marino, Švajcarska i Švedska, a najkraći u Ruskoj Federaciji, 59, Belorusiji, 62,3, i Ukrajini, 62,4.
Kad je reč o ženama, one najduže žive u San Marinu, 84,2 godine, a slede Švajcarkinje, 83, i Francuskinje i Italijanke, po 82,9. Najkraći vek među stanovnicama Evrope imaju Turkinje, 70,9 godina, Moldavke i Ruskinje, po 71,9 godina.

U celoj Evropi stanovništvo stari, ali ne podjednako u svim zemljama. Najviše starog stanovništva u 2002. imale su Italija, 18,2, Nemačka, 17,5, i Grčka, 17,3 odsto, a u većini evropskih zemalja taj procenat se kreće od 12 do 17 odsto.