Treba sedeti što dalje

Povod mog obraćanja je gostovanje predsednika Nove Srbije Velimira Ilića u emisiji "Zamka" na Televiziji Pink (ponedeljak, 19. januar) čija bahatost i laži doživljavaju vrtoglavu ekspanziju.
Veliki broj građana Srbije bio je u mogućnosti da gleda primitivizam čoveka koji pretenduje na mesto ministra za kapitalne investicije u budućoj republičkoj vladi. Njegovo ponašanje je bilo u potpunosti identično kao i onda kada je odlučio da intervju, koji sam vodio sa njim u junu mesecu, prekine đonom, odnosno da ustane sa stolice i da me - šutne! Jer sam ga, kaže, iznervirao?! Malo je nedostajalo da u ponedeljak na identičan način prođe i koleginica sa TV Pink, ali je imala tu sreću da je sedela dalje od Ilića.
U sebi svojstvenom nastupu Ilić je, po ko zna koji put, izrekao niz uvreda na moj račun na koje do sada nisam reagovao. Ponovo je u "Zamci" pričao da sam "plaćenik", "Bebin učenik obučavan za specijalne oblike provokacije", da radim za državnu bezbednost i da sam ga, naivnog, pre emisije nalio stoprocentnim alkoholom, te me je zbog toga, omamljen, šutnuo. Ko ga nije gledao dok je to izgovarao ove optužbe mu mogu izgledati naivne, ali onaj ko je imao priliku da bude Ilićeva meta, a takvih nas nije malo, shvata da je u pitanju njegova poruka da njegovo vreme dolazi i da "ima da se pripazimo".
Nakon incidenta u junu mesecu prošle godine, Velimir Ilić je pokušavao da "izgladi" situaciju, odnosno da mi preko raznih osoba objasni zašto je, prema njihovim rečima, za Srbiju važno da se stvar reši u njegovu korist, jer u suprotnom "postoje i drugi načini..."
Velimir Ilić i dalje se kukavički krije iza poslaničkog imuniteta zbog koga je nemoguće procesuirati bilo kakav slučaj na sudu protiv njega. Pokušao sam, podneli smo krivičnu prijavu zbog napada, ali imunitet ga štiti od suda. Tako da može i dalje nesmetano da nastavi da psuje, vređa, šutira i da zbog svega toga prođe nekažnjeno i još da protiv njega bude obustavljen slučaj u tužilaštvu, iako mi je tužilac lično u telefonskom razgovoru potvrdio da je pogrešio prilikom procene da li je Ilić udario fasciklu ili moje koleno.
Imajući u vidu stanje u pravosuđu tako nešto smo mogli i očekivati, ali moram da priznam da nisam očekivao potpunu indolentnost novinarskog udruženja čiji sam član, NUNS-a, koje je povodom ovog slučaja svojevremeno reagovalao jednim kratkim saopštenjem kojim se konstatovalo da je Ilić PONOVO napao novinara.
Nijedna akcija udruženja nije usledila nakon njegovog PONOVNOG napada na novinara. Zato onda ne treba da nas čudi činjenica da se takve stvari dešavaju novinarima i posle 5. oktobra, jer je očigledno da sami nismo u stanju ili nemamo volje da se odbranimo, a kamoli da predupredimo da se tako nešto ponovi. Najlakše bi bilo reći: "To je naša realnost", ali jedno udruženje koje je važilo za najvećeg protivnika gušenju medijskih sloboda ne bi smelo da dozvoli sebi tako nešto.
Ostaje mi, dakle, samo nada da će se Velimir Ilić ohrabriti i da se više neće pozivati na imunitet kako bi pred sudom objasnio svoje zahvate, uvrede i laži. Pa makar mu to bila i najveća kapitalna investicija koju može da učini za ovu zemlju.