Razno
Na današnji dan, 2. jul
Danas je utorak, 2. jul. Pročitajte koji su to istorijski događaji obeležili ovaj datum.
0:00
2.7.2025.
43 min
Nedelja, 28.12.2003.
10:46
Dogodilo se 28. decembra
1836 - Španija je priznala nezavisnost Meksika, kojeg su španski konkvistadori osvojili 1526, razorivši državu Asteka.
1856 - Rođen je američki državnik Vudro Vilson, predsednik SAD od 1912. do 1920. Nakon bezuspešnih pokušaja da sondira teren za sklapanje mira između Antante i Centralnih sila i podmorničkog rata u kojem su Nemci potapali i američke brodove, pristupio je 1917. Antanti i uveo SAD u Prvi svetski rat. Na osnovu njegovog plana od "14 tačaka" Nemci su 11. novembra 1918. potpisali primirje. Na njegovu inicijativu osnovana je Liga naroda, ali nije uspeo da ubedi Kongres da SAD pristupe toj međunarodnoj organizaciji. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1920.
1869 - Vilijem Sempl iz Ohaja prvi je patentirao žvkaću gumu.
1879 - U udesu putničkog voza na liniji Edinburg-Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku kada je popustio most preko kojeg je prelazio, poginulo je 90 ljudi.
1895 - U pariskom restoranu "Gran kafe" braća Luj i Ogist Limijer organizovali su prvu filmsku projekciju. Prikazani su kratki filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Ovaj datum uzima se kao dan rođenja kinematografije.
1908 - U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi po veličini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je više od 82.000 ljudi.
1923 - Umro je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.
1925 - Ruski pesnik Sergej Jesenjin izvršio je samoubistvo. Bio je jedan od najpopularnijih pesnika 20. veka čije su pesničko delo, a posebno stil života ("jesenjština") imali značajan uticaj na rusku i evropsku omladinu ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavičaj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija).
1937 - Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel, koji je zajedno sa Foreom i Debisijem znatno doprineo preporodu francuske muzike i utemeljenju novije francuske škole na prelazu u XX vek. Inspirisao se španskom muzikom i džezom ("Bolero", "Dafne i Kloe", "Sat Španije").
1942 - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali indijski grad Kalkutu.
1945 - Rođen je kralj Nepala Birendra koji je nakon smrti oca Mahendre 1972. nasledio presto. Vladao je do 1990, kada ga je narodni pokret primorao da prihvati parlamentari sistem i legalizuje političke partije. Zajedno sa članovima porodice ubijen je 1. juna 2001. u kraljevskoj palati u Katmanduu. Masakr nad kraljevskom porodicom izvršio je prestolonaslednik Dipendra, koji je potom pucao u sebe.
1945 - Umro je američki pisac Teodor Drajzer, autor obimnih romana u kojima daje sumornu sliku savremene Amerike. Iako mu književni kritičari zameraju na stilu, mnogi ga smatraju jednim od najvećih američkih pisaca 20. veka ("Američka tragedija", "Dženi Gerhard", "Finansijer", "Titan", "Genije").
1947 - U Egiptu je umro bivši italijanski kralj Vitorio Emanuele III, poslednji monarh Italije (1900-46). Podržao je 1922. Musolinijevu (Mušolini) fašističku vladu, 1936. se proglasio carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946.
1948 - Tokom višemesečnih socijalnih nemira i nasilja u Egiptu je ubijen premijer Nokraši Paša.
1950 - U Korejskom ratu, kineske trupe prešle su 38. paralelu.
1959 - U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.
1962 - U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, osnovan je Front za oslobođenje Mozambika (Frelimo), pod čijim je vođstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. Nakon sticanja nezavisnosti izbio je građanski rat između Frelima i rivalskog pokreta Renamo koji je trajao gotovo dve decenije.
1966 - Kina je izvršila petu nuklearnu probu.
1968 - U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi su uništili 13 arapskih aviona.
1974 - U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj planiskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 ljudi.
1989 - Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček izabran je za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se nakon dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vođa "Praškog proleća" smenjen je nakon intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968.
1989 - Litvanija je postala prva država Sovjetskog Saveza u kojoj je uveden višepartijski politički sistem.
1992 - Inflacija u SR Jugoslaviji postigla je svetski rekord - 19.810,2 odsto za 1992. godinu.
1995 - Na beogradski aerodrom Surčin sletela su tri transportera NATO sa trupama iz sastava mirovnih snaga UN za Bosnu i Hercegovinu.
2000 - Crnogorska vlada usvojila je Platformu za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice SR Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne države.
2001 - Evropska unija je objavila listu organizacija koje se smatraju terorističkim, posebno navodeći radikalne Baskijske separatiste, kao i grupe u Severnoj Irskoj i Srednjem Istoku.
1856 - Rođen je američki državnik Vudro Vilson, predsednik SAD od 1912. do 1920. Nakon bezuspešnih pokušaja da sondira teren za sklapanje mira između Antante i Centralnih sila i podmorničkog rata u kojem su Nemci potapali i američke brodove, pristupio je 1917. Antanti i uveo SAD u Prvi svetski rat. Na osnovu njegovog plana od "14 tačaka" Nemci su 11. novembra 1918. potpisali primirje. Na njegovu inicijativu osnovana je Liga naroda, ali nije uspeo da ubedi Kongres da SAD pristupe toj međunarodnoj organizaciji. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1920.
1869 - Vilijem Sempl iz Ohaja prvi je patentirao žvkaću gumu.
1879 - U udesu putničkog voza na liniji Edinburg-Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku kada je popustio most preko kojeg je prelazio, poginulo je 90 ljudi.
1895 - U pariskom restoranu "Gran kafe" braća Luj i Ogist Limijer organizovali su prvu filmsku projekciju. Prikazani su kratki filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Ovaj datum uzima se kao dan rođenja kinematografije.
1908 - U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi po veličini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je više od 82.000 ljudi.
1923 - Umro je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.
1925 - Ruski pesnik Sergej Jesenjin izvršio je samoubistvo. Bio je jedan od najpopularnijih pesnika 20. veka čije su pesničko delo, a posebno stil života ("jesenjština") imali značajan uticaj na rusku i evropsku omladinu ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavičaj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija).
1937 - Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel, koji je zajedno sa Foreom i Debisijem znatno doprineo preporodu francuske muzike i utemeljenju novije francuske škole na prelazu u XX vek. Inspirisao se španskom muzikom i džezom ("Bolero", "Dafne i Kloe", "Sat Španije").
1942 - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali indijski grad Kalkutu.
1945 - Rođen je kralj Nepala Birendra koji je nakon smrti oca Mahendre 1972. nasledio presto. Vladao je do 1990, kada ga je narodni pokret primorao da prihvati parlamentari sistem i legalizuje političke partije. Zajedno sa članovima porodice ubijen je 1. juna 2001. u kraljevskoj palati u Katmanduu. Masakr nad kraljevskom porodicom izvršio je prestolonaslednik Dipendra, koji je potom pucao u sebe.
1945 - Umro je američki pisac Teodor Drajzer, autor obimnih romana u kojima daje sumornu sliku savremene Amerike. Iako mu književni kritičari zameraju na stilu, mnogi ga smatraju jednim od najvećih američkih pisaca 20. veka ("Američka tragedija", "Dženi Gerhard", "Finansijer", "Titan", "Genije").
1947 - U Egiptu je umro bivši italijanski kralj Vitorio Emanuele III, poslednji monarh Italije (1900-46). Podržao je 1922. Musolinijevu (Mušolini) fašističku vladu, 1936. se proglasio carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946.
1948 - Tokom višemesečnih socijalnih nemira i nasilja u Egiptu je ubijen premijer Nokraši Paša.
1950 - U Korejskom ratu, kineske trupe prešle su 38. paralelu.
1959 - U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.
1962 - U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, osnovan je Front za oslobođenje Mozambika (Frelimo), pod čijim je vođstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. Nakon sticanja nezavisnosti izbio je građanski rat između Frelima i rivalskog pokreta Renamo koji je trajao gotovo dve decenije.
1966 - Kina je izvršila petu nuklearnu probu.
1968 - U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi su uništili 13 arapskih aviona.
1974 - U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj planiskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 ljudi.
1989 - Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček izabran je za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se nakon dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vođa "Praškog proleća" smenjen je nakon intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968.
1989 - Litvanija je postala prva država Sovjetskog Saveza u kojoj je uveden višepartijski politički sistem.
1992 - Inflacija u SR Jugoslaviji postigla je svetski rekord - 19.810,2 odsto za 1992. godinu.
1995 - Na beogradski aerodrom Surčin sletela su tri transportera NATO sa trupama iz sastava mirovnih snaga UN za Bosnu i Hercegovinu.
2000 - Crnogorska vlada usvojila je Platformu za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice SR Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne države.
2001 - Evropska unija je objavila listu organizacija koje se smatraju terorističkim, posebno navodeći radikalne Baskijske separatiste, kao i grupe u Severnoj Irskoj i Srednjem Istoku.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare