Život u bazi na jugu Srbije

Iako priča o budućem statusu Kosova ulazi i završnu fazu, na jugu Srbije za sada je mirno i nema napetosti. B92 je posetio bazu Dobrosin u Kopnenoj zoni bezbednosti, nadomak Bujanovca. Profesionalni vojnici zaduženi za kontrolu admistratvne linije u pauzi obaveza uče engleski jezik.

Na 117 kilometara administrativne linije s Kosovom Vojska Srbije ima 11 baza. U jednom od najrizičnijih područja nalazi se baza Dobrosin. S druge strane linije je KFOR. Helikopteri međunarodnih snaga stalno nadleću liniju razadvanja. S KFOR-om se nekoliko puta mesečno sprovode zajedničke patrole. Trenutno je najviše pažnje usmerno na sprečavanje šverca.      

Pukovnik Milosav Simović, komadant 78. motorizovane brigade, kaže da je aktuelan šverc maloprodajne robe, a da je jedno vreme  švercovana stoka, pa i ljudi. "Ali, toga je manje u odnosu na raniji  period", kaže on.  

U poslednje dve godine nije bilo napada na bazu, ali svakog jutra i večeri vojnici proveravaju da li je put miniran.U slučaju napada sve se stavlja u pokret.

Simović kaže da je bezdnosno-politička sitacija u opštinama Preševo, Bujanovac i Vranje trenutno stabilna. "Sitacija na Kosovu  utiče na situaciju u tim opštinama, ali trenutno nema problema", kaže on.

U Dobrosinu su vojnici profesionalni. U bazi se kuva, mesi se hleb, jedino se voda dostavlja. Vojnici se smenjuju na tri nedelje i kažu da im nista ne nedostaje.

"Ja sam profesionalni vojnik, ovo mi je životni poziv. Inače, nema toga što mi je najteže", kaže stariji vodnik Nedjeljko Milićević. Na pitanje da li mu nedostaje porodica, on kaže: "Mi kada smo  upisivali vojnu školu, znali smo da ćemo ceo život biti odvojeni od porodice".

Kada nisu na zadatku, bave se sportom ili uče jezike, kaže Srba Trajkovi, koji je takođe stariji vodnik.

"Najviše fudbal, svi mi muškarci, to nam je prioritet. A onda rad na računaru, učenje engleskog  jezika. Ja sam sad završio neki početni nivo, mislim. Sad ne bi mogao ništa da vam kažem na engleskom", kaže Trajković. 

Sa lokalni stanovništovom , kažu imaju dobru saradnju. Ipak,m sećanja na pobunu krajem 2000. godine i dalje su sveže, tako da se i dalje radi na uspostavljanju pre svega poverenja između vojske i lokalnog stanovništva.