Neiskorišćeni ljudski potencijal

Šta je razlog dolaska delegacije u Srbiju?

Klaus Mangold: Kao prvo, otpočinjanje razgovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj Uniji, koje je i u nemačkoj privredi vrlo pažljivo registrovano. Čvrsto smo ubeđeni da će put u Evropsku Uniju doprineti većoj pouzdanosti i kada su u pitanju privredni okvirni uslovi u Srbiji. Mi izričito podržavamo taj proces i srpskoj strani ovim putem nudimo našu pomoć.

Nemačka preduzeća smatraju da je dostignuta unutrašnjo-politička stabilnost u Srbiji i Crnoj Gori vredna pažnje. Treći razlog je što želim da srpskoj vladi uputim izričite pohvale za njena nastojanja vezana za reforme. Svetska banka je u jednom od svojih nedavnih izveštaja Srbiju označila kao jednog od vodećih reformatora u svetu. To je podatak vredan pažnje koji se poklapa sa iskustvom mnogih nemačkih preduzeća koja se nalaze licu mesta.

Takođe, želeli smo da se upoznamo sa opštom političkom i ekonomskom situacijom u Srbiji. Mnoge nemačke kompanije nemaju nikakva iskustva kada je u pitanju srpsko tržište. Ekonomski i politički okvirni uslovi za poslovanje su zbog toga za njih od posebne važnosti. Kako bi dobili što bolju sliku u Beogradu smo razgovarali sa predsednikom Tadićem, premijerom Koštunicom i najvažnijim ministrima u srpskoj vladi kada je u pitanju privreda.

Još jedan cilj posete bio je da odredimo važne strateške smernice našeg budućeg privrednog partnerstva. Tu pre svega mislim na izbor privrednih i industrijskih grana iz koga bi se razvile strategije naših preduzeća. Naravno, cilj je bio i da razmotrimo konkretne investicione projekte nemačkih preduzeća.

Kako ocenjuju saradnju Nemačke i Srbije. Zbog čega nema većeg interesovanja nemačkih kompanija za srpsko tržište?

K. Mangold: Interesovanje za srpsko tržište u Nemačkoj je veliko. Nemačka je već godinama najveći trgovinski partner Srbije. Nemačko-Srpska saradnja i na tehnološkom planu ima dugu tradiciju. Naravno moramo da uzmemo u obzir da se srpsko tržište, posle teškog perioda devedesetih, tek pre pet godina otvorilo. Tada je postojala veoma komplikovana situacija koja je ipak korak po korak savlađivana. Verujemo da će uz porast ekonomske i političke stabilnosti u Srbiji rasti i interes nemačkih preduzeća. Posebno me raduje da su se u našoj delegaciji našla i nemačka preduzeće srednje veličine koja su već na pragu realizacije poslova u Srbiji. Tu se pre svega radi o kupovini celih ili učešću u vlasništvu srpskih firmi u procesu privatizacije.

Kako komentarišete uslove poslovanja u Srbiji, posebno u odnosu na druge istočnoevropske zemlje? Na koji način nemačka može da pomogne da se privredna klima popravi? Na koji način lično možete da pomognete u tom pogledu?

K. Mangold: Srbija je, po uslovima poslovanja, u poređenju sa ostalim istočnoevropskim zemljama itekako konkurentna. Pre svega, Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini i to ne samo sa zemljama u okruženju već i sa Rusijom. Uz to, srpska Vlada je uvela mnoge poreske olakšice za investitore, kao i atraktivne poreske stope. Pravne regulative su se poslednjih godina drastično poboljšale, a tu je i faktor izuzetno kvalifikovane radne snage. Cena rada je, u poređenju sa drugim zemljama koje sprovode reforme, i dalje niska.

Naravno Srbija je tokom dugogodišnje izolacije doživela ozbiljan udarac kada je u pitanju privredni razvoj. To se odrazilo i na makroekonomske reforme, kao i na konkretne strane investicije. U rešavanju tih problema mogu da pomognu i nemačka politika i nemačka privreda. Ja lično se uvek trudim da poboljšam imidž Srbije kod investitora. Slika koju strani mediji šalju o Srbiji često ne odslikava realno stanje stvari. Sada je važno hitno raditi na poboljšanju imidža.

Koje su, po Vašem mišljenju, komparativne prednosti srpske privrede, a šta je najnužnije što mora da se izmeni?

K. Mangold: Gledano iz ugla Srbije, važno je da se ubrzano radi na izgradnji infrastrukture. To važi za celu saobraćajnu infrastrukturu, ali i za sektor telekomunikacija. Zbog svoje centralne geografske pozicije Srbija će u sektoru transporta i logistike moći itekako da profitira. Kao važan faktor vidimo i poboljšanje okvirnih uslova za poslovanje malih i srednjih preduzeća, „outsourcing“ i stvaranje efikasne infrastrukture za rad malih i srednjih preduzeća.

O neophodnosti uspostavljanje investicione agencije već sam govorio. Naše kompanije često se žale na netransparentnost kod administrativnog odlučivanja i nepreglednost pri tenderima i realizaciji projekata. Po pitanju transparentnosti i pouzdanosti državnih institucija može se još mnogo toga uraditi.

Šta mislite o srpskim radnicima?

K. Mangold: Ne želim da govorim samo o radnicima već o ukupnom ljudskom kapitalu koji Srbija poseduje. Shvatili smo da, kada su u pitanju oni sa završenim fakultetima i višim školama, bilo u sektoru ekonomije ili tehnike, postoji izuzetan nivo osnovnog obrazovanja. Ono što možda fali je intenzivniji kontakt sa praksom. Zbog toga je nemačka privreda pre dve godine uspostavila program stipendija Zoran Đinđić.

Ovim programom je mladim ljudima omogućeno da odu na dužu praksu u nemačka vodeća preduzeća. Sve reakcije posle boravka praktikanata iz Srbije u našim kompanijama su veoma pozitivne. Reči hvale dolaze za odlično obrazovanje i dobar odnos prema radu. Što se tiče sveukupne ocene radne snage u Srbiji, mislim da je neophodno prilagoditi sistem poslovnih škola sadašnjim izazovima.