Rušiš kredite, zidaš cene

Većina bankara smatra da će nove monetarne restrikcije, koje su juče stupile na snagu, izazvati rast kamatnih stopa, bez obzira što je cena kredita i bez toga u Srbiji bila veća nego u susednim zemljama. I dok u Narodnoj banci Srbije očekuju pozitivne efekte u vidu smanjenja tražnje i shodno tome manjih pritisaka na inflaciju, bankari upozoravaju i na moguće negativne posledice, sasvim suprotne od željenih. Povećanje kamatnih stopa, po njihovim rečima, moglo bi da izazove rast troškova u privredi, jer će se taj dodatni teret po već ustaljenoj praksi ugraditi u cene i prevaliti na krajnje potrošače, odnosno građane.

Uz opasku da se sada isključivo u monetarnim merama traže rešenja za sve probleme nastale u fiskalnoj sferi, zbog preterane javne potrošnje, generalni direktor Folksbanke Dragiša Lekić tvrdi da će se sputavati i ograničavati krediti i firmama i građanima, sposobnim da te zajmove otplaćuju, dok će na drugoj strani budžet ostati glavna finansijska snaga i moći će i dalje da troši više nego što privreda realno može da izdrži. Tako će potrošnja zapravo i dalje rasti, a istovremeno će se sve više sužavati prostor za kredite privredi i stanovništvu, koji se i ne zadužuju na bazi nerealne finansijske snage, već samo u meri u kojoj mogu da podnesu teret otplate kredita, ističe Lekić.

- Sa dodatnim monetarnim restrikcijama sigurno će se povećati cena kapitala, a sve se svodi na to da banke obustave svoje plasmane, pre svega stanovništvu- kaže Lekić.- Ne vidim, međutim, slične restrikcije i na drugoj strani, u budžetskoj potrošnji. Taj novac iz budžeta će takođe završiti u vidu tražnje na tržištu, a sa druge strane ograničavaju se plasmani banaka, što će usporiti privrednu aktivnost i ne znam gde to sve vodi. Iskren da budem ovakvim merama se zatvara krug i ne vidim izlaz iz krize.

Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke, ističe da krediti stanovništvu nisu cenovno elastični, a to znači da će građani nastaviti da ih uzimaju bez obzira na kamatnu stopu. On kaže da je NBS u nedostatku finijih mera za postizanje ciljeva ekonomske politike posegla za veoma grubim merama kvantitivnog ograničenja količine novca u opticaju, kao što je povećanje stope obavezne rezerve na devizne depozite sa 29 na 35 odsto. I dok u NBS očekuju da će ta mera usporiti rast potrošnje i inflaciju, Šijačić upozorava da ona linearno utiče na povećanje cena bankarskih izvora, pa će banke zbog toga morati linearno da povećaju i kamatne stope na sve kredite. On izražava uverenje da sporne mere NBS mogu dati neke efekte samo na kratak rok, dok će dugoročno pogoditi privredu, a to sigurno nije bila namera NBS. Ako je cilj bio da se ograniče samo krediti stanovništvu, trebalo je to uraditi drugačije i primeniti selektivne mere, objašnjava Šijačić i kao primer navodi Hrvatsku, u kojoj je limitiran rast kredita stanovništvu na najviše 25 odsto godišnje.

Ovako, upozorava naš sagovornik, mere NBS će izazvati i rast kamata na kredite privredi, a to je upravo suprotno od onoga što se želi postići.

- Cena sredstava koje strane banke uzimaju u inostranstvu na ovaj način sigurno će poskupeti, umesto da ona pojeftine i da na taj način utičemo na smanjenje troškova, pa samim tim i cena- objašnjava Šijačić.- Povećanjem efikasnosti i smanjenjem troškova banke će delom moći da apsorbuju efekte rasta stope obaveznih rezervi, ali se bojim da će dugoročno ta mera generisati nova poskupljenja i inflaciju, jer će privreda povećani trošak po osnovu kamata ukalkulisati u cene svojih proizvoda i usluga. Zato ove mere mogu da budu i uvod u novu inflatornu spiralu.