Zarada na berzi

Milion akcionara koji su to postali silom prilika (zakonom), želi da se otarasi svojih vrednosnih papira, jer trgovinu na tržištu kapitala uglavnom shvataju kao prevaru. Delom zbog skandala koji su pratili skoro svako preuzimanje najboljih srpskih kompanija, delom zbog neobaveštenosti. 

Ipak, daleko veće prevare su potresale bankarski sektor devedesetih godina, pa su građani opet rešili da svoju ušteđevinu vrate u banke. U poslednjih pet godina  građani su u banke plasirali oko dve milijarde evra devizne štednje, što govori da viška novca za ulaganje ima.

„U Srbiji svega par hiljada građana investira u hartije od vrednosti, iako je više od milion dobilo akcije. To je čudna disproporcija, kad se pogleda da na štednju u bankama koja stalno raste, na godišnjem nivou mogu dobiti oko tri odsto u evrima. Ako se gleda neka prosečna zarada na berzi u protekloj godini, to iznosi oko 30 odsto u evrima“ tvrdi Rade Rakočević iz brokerske kuće Senzal.

Kod nas se nakon prodaje akcija uglavnom kupuje bela tehnika, televizori, automobili, što znači veću potrošnju i spoljnotrgovinski deficit.

Razlog za tako nešto, pored nedovoljne informisanosti građana je i nepostojanje organizovanog načina ulaganja. Ne može i ne treba svaki radnik, zubar, zemljoradnik ili penzioner da uči da postane berzanski stručnjak koji analizira poslovne vesti i bilanse kompanija. 

Da bi se predupredili rizici gubitka novca koji su jednaki šansama za brzu zaradu, u svetu je uobičajena pojava da građani novac koji odvoje za investiranje ulože u investicione fondove. Na čelu tih fondova su profesionalci koji znaju kako da ulože novac.

Princip je uložiti novac na takav način, da se minimiziraju rizici a maksimizira profit, kroz kupovinu tolikog broja perspektivnih hartija koje garantuju dovoljnu disperziju rizika.

Drugim rečima prosečan građanin u Srbiji može da barata sa stotinama, ili u najboljem slučaju par hiljada evra, koje ako samostalno ulaže, može uložiti u samo par hartija.

Ako kupi udeo u fondu, onda posredno postaje vlasnik mnogo većeg akcija koje međusobno "peglaju" nagle skokove i padove cene.

Stranci skidaju kajmak

Dok domaći investitori čuvaju novac u dušeku ili u bankama sa par procenata kamate na godišnjem nivou, strani fondovi su osvojili tržište.

Na početku jeseni prošle godine, došlo je nekoliko skandinavskih, slovenačkih i američkih fondova koji su sa par miliona evra u nebesa podigli cene srpskih kompanija. Neretko se za par nedelja postizala dvostruko veća cena.

Ove kompanije su uglavnom bile podcenjene, delom namerno računovodstvenim akrobacijama menadžmenta rešenog da sopstvena preduzeća kupi jeftino, a delom zbog male tražnje akcija. 

Strani fondovi su uložili više od 100 miliona evra, i ostvarili velike profite. U analizi Beogradske berze koja je proučavala razne portfelje hartija od vrednosti, u toku prošle godine su bile moguće zarade od 50 pa čak i 70 odsto.

„Na žalost naši građani za sada ne mogu da koriste te moguće visoke dobiti koje ovo tržište nudi, jer nemaju investicione fondove, a kao individualci nemaju veštine ni znanja ni sposobnosti da se tim bave, tj. da se edukuju da samostalno investiraju“, smatra Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze.

I Rakočević smatra da je Beograd trenutno jedno od najatraktivnijih mesta u Evropi za investiranje kada su u pitanju hartije od vrednosti, i da činjenica da je velik broj stranih investitora koji ulažu novac, znak da se Srbija kreće u dobrom pravcu, ka Evropskoj Uniji. „Šteta da građani nisu upoznati sa prilikom da ulažu, a čine to građani Slovenije, Švedske i drugih zemalja“ kaže on.

Investicioni fondovi su bili i tema četvrte međunarodne konferencije Beogradske berze o tržištu kapitala, ali ni njeni učesnici nemaju ideju zašto se odugovlači sa donošenjem tog zakona i Zakona o preuzimanju. Njihovo usvajanje se najvaljuje već više od godinu dana. "Oni jesu ušli u skupštinsku proceduru, ali niko ne zna kad će biti usvojeni, i kad će nešto preče doći na red" kaže Dostanić. 

Bojazan učesnika Konferencije je da će ovi zakoni biti usvojeni tek kad sva preduzeća koja nešto vrede postanu preuzeta, a pronicljivi strani investitori koji drže više od polovine prometa na Beogradskoj berzi, i „pronicljivi“ domaći investitori već ostvare milionske profite...

Beogradska berza