Tajni nacrt unitarne BiH

Bosna i Hercegovina trebalo bi uskoro da dobije novi ustav po kojem bi se transformisala u parlamentarnu demokratiju sa centralnom vladom, piše londonski „Gardijan”.

Kako se navodi u listu, inicijatori promena su SAD koje, uz podršku Evrope, ozbiljno rade na tome da predloženi nacrt najvišeg pravnog akta BiH u toku naredne dve nedelje prihvate suprotstavljeni bosanski nacionalistički lideri.

„Gardijan” je došao do nacrta, na kojem se radilo sedam meseci tokom tajnih pregovora između američkih stručnjaka i zvaničnika i bosanskih političara, a koji ima punu podršku američkog Stejt departmenta. Odlučujući pregovori trebalo bi da budu održani tokom nastupajućeg vikenda.

Lideri osam glavnih vladajućih i opozicionih partija u Bosni otputovali su juče u Brisel da bi tokom vikenda vodili pregovore o nacrtu koji će, prvi put otkako je pre deset godina završen rat, Bosni i Hercegovini dati „normalan” izgled integrisane, neetničke parlamentarne demokratije: nacionalni parlament sa punim zakonskim ovlašćenjima, centralnu vladu i kabinet koji će imati punu izvršnu vlast, kao i nominalnog šefa države.

Veruje se da će ovaj dogovor, ukoliko bude prihvaćen, pomoći da se poništi gorko zaveštanje rata i etničkih sukoba koji su bili njegova glavna odlika, i da zemlja krene ka multietničkoj integraciji. Ukoliko bude uspešan, biće to redak trijumf nastojanja Zapada u „izgradnji nacije” u „propalim državama” i zemljama uništenim ratom.

„Nacrt će označiti potpunu transformaciju ove zemlje”, kaže viši zvaničnik u kabinetu Pedija Ešdauna, koji još predstavlja vrhovnu međunarodnu vlast u Bosni. „Ovo je veoma ambiciozno.”

Bosna trenutno ima jedan od najkomplikovanijih sistema vlade koji je ikada izmišljen. Podeljena je na dve etničke polovine, republiku bosanskih Srba i federaciju muslimana i Hrvata, pri čemu i jedni i drugi imaju svoje parlamente i vlade. Zatim postoje Skupština BiH, Predsedništvo, premijer i vlada. Za proteklih deset godina, etnički entiteti imali su veliku moć, dok je centralna vlast bila slaba, mada je ojačala tokom poslednjih nekoliko godina, u velikoj meri kao rezultat inicijative lorda Ešdauna.

Polovina federacije je, dalje, podeljena na 10 „kantona”, takođe sa sopstvenim parlamentima i vladama sa širokim ovlašćenjima. U američkom nacrtu ne pominju se kantoni. Obe polovine „entiteta” su zadržane, ali im je skinuta većina ovlašćenja, koja su preneta na jaku centralnu vladu koja se nalazi u Sarajevu i koja je odgovorna Skupštini BiH čiji glavni donji dom treba da bude dvostruko veći.

Osnovno u nacrtu jeste stavljanje naglaska na individualna ljudska i građanska prava, čime je izbačeno prethodno isticanje privilegija suparničkih etničkih zajednica.

Donald Hejz, bivši zvaničnik američkog Stejt departmenta koji je četiri godine bio u Bosni na mestu zamenika Ešdauna i njegovog prethodnika, glavni je kreator i pokretač ovog plana. „Ono čemu se Bosanci nadaju jeste da buduća vlada bude parlamentarna demokratija”, kaže on. „Sve do sastanka u Briselu nećemo znati šta žele da ostvare.”

Njegov kolega Brus Hičner, bostonski profesor, kaže da nacrt iziskuje odbacivanje više od polovine ustavnih odredbi o kojima je dogovor postignut tačno pre deset godina na tronedeljnoj konferenciji u Dejtonu, u Ohaju, kojom je okončan 42-mesečni rat u Bosni. „Ovo je Dejton plus”, kaže Hičner. „Promene su zaprepašćujuće. Pre godinu dana nije postojala ni najmanja šansa da svi zajedno sednu za sto i razgovaraju o tome.”

Hejs kaže da novi sporazum predstavlja bosansku „brzu prugu” ka integraciji i konačnom članstvu u Evropskoj uniji. Upravo ta privlačnost Evropske unije bila je pokretačka snaga zahvaljujući kojoj je sve krenulo u pravcu normalnog funkcionisanja demokratije.