Farkaš: VJ nema veze sa Batajnicom

Bivši načelnik vojne službe bezbednosti se pred Haškim tribunalom pojavio kao svedok odbrane Slobodana Miloševića. Na pitanje tužioca Džefrija Najsa da li je tela ubijenih u masovne grobnice prebacivao MUP Srbije po naređenju Miloševića, Farkaš je odgovorio da ne zna, ali da zna da to nije radila, vojska niti je vojna služba bezbednosti o tome imala saznanja.

Tužilac Najs pitao je, potom, kako je moguće da su se kamioni sa leševima kretali kroz Srbiju a da o tome vojska nije ništa znala, a Farkaš je odgovorio da su u nadležnosti vojske bile spoljne granice zemlje, dok je za administrativne granice unutar SRJ zadužena policija. Svedok je odbijao da se bavi spekilacijama ko bi mogao biti odgovoran za prevoz i sakrivanje leševa, ali je izjavio da ne veruje da su to mogli učiniti Albanci ili NATO. I tokom unakrsnog ispitivanja general Farkaš je rekao da nikada nije bilo sastanka državnog vrha na kome se razgovaralo o planu da se sakriju leševi kosovskih Albanaca. Kao što, ponovio je, nije bilo plana da se proteruju Albanci niti da se nad njima čine zločini.

Tokom unaksnog ispitivanja tužilac Najs tvrdio je da je, kao visoki funkcioner Ministarstva odbrane, general Farkaš još 1998. godine bio odgovoran za naoružavanje kosovskih Srba. U sudnici je prikazano i nekoliko dokumenata iz arhive Prištinskog korpusa u kojima se pominje naoružavanje "nešiptarskog stanovništva" i skreće se naročita pažnja na potrebu zaštite srpskog stanovništva. Farkaš je izjavio da je oružje deljeno civilima, no tek pošto su mobilisani u rezervni sastav ili u štabove teritorijalne odbrane i civilne zaštite. Farkaš je negirao tvrdnje tužioca da su naoružani civili bili van kontrole. On je tvrdio da su civili koji su mobilisani i zadužili oružje stavljani pod komandu vojske i da su se na njih odnosila sva pravila, kao i na redovne vojnike. Na pitanje tužioca zašto oružje nije deljeno i Albancima, kako je posvedočio svedok tužilaštva Šukri Alija,  Farkaš je rekao da su oružje dobijali oni koji su se odazivali pozivima za mobilizaciju, a da su Albanci te pozive odbijali.

U nastavku unakrsnog ispitivanja general Farkaš negirao je navode generala Aleksandra Vasiljevića, njegovog nekadašnjeg zamenika i haškog svedoka Tužilaštva, da Slobodan Milošević nije reagovao kada mu je, na sastanku 17. maja 1999. godine, tadašnji šef DB Srbije Rade Marković rekao da mu je Arkan ponudio 100 "Tigrova" za borbe na Kosovu, a da je on angažovao oko 30. Suprotno tvrdnjama Vasiljevića da je ova informacija prošla bez komentara, Farkaš je izjavio da je Milošević naredio Markoviću da obavesti ministra policije Vlajka Stojiljkovića da sa tim "mora da se raščisti" i da takve paravojne formacije ne mogu biti u sastavu vojske niti policije.

U delu unakrsnog ispitivanja u kome se bavio biografijom svedoka Farkaša, tužilac je sugerisao da je Farkaš bio postavljen na mesto šefa vojne obaveštajne službe, posle smene daleko stručnijeg Aleksandra Dimitrijevića, koji je uklonjen posle objavljivanja teksta o potrebi međunarodnog rešenja problema na Kosovu. Tužilac Najs ustvrdio je da je Farkaš došao na novu funkciju jer se znalo "da će na svako pitanje odgovarati sa DA", te da je bio blizak idejama Jugoslovenske levice. Obe tvrdnje Farkaš je negirao. Svedoka, uveren je tužilac, diskredituje i angažman u Komisiji za saradnju sa Tribunalom, koja je postojala pri VJ, a koja je rasformirana ukazom tadašnjeg ministra odbrane Borisa Tadića jer je, navodno, opstruirala komunikaciju sa Hagom i radila na odbrani Miloševića. I ove navode tužioca general Farkaš je negirao.