Biometrjski pasoši pali na ispitu

Američki Sekertarijat za bezbednost zemlje (Department of Homeland Security) i druge državne agencije trude se iz petnih žila da pooštre kontrolu sumnjivih osoba koje pokušavaju da uđu u SAD. Jedan od načina za borbu protiv potencijalnih terorista je izdavanje pasoša sa ugrađenim ličnim i biometrijskim podacima. Ta dobra zamisao se, nažalost, nije previše dobro pokazala na testovima.

Američki zakonodavci su 2002. godine izglasali zakon o Povećanoj graničnoj bezbednosti i reformi viznog režima ulazaka u SAD (Enhanced Border Security and Visa Entry Reform Act). Odredbe tog zakona predviđaju da posle 26.oktobra 2004. svaki putnik koji doputuje u SAD s vizom, mora u pasošu imati biometrijsku oznaku koja zadovoljava standarde Međunarodne organizacije za civilni aerosaobraćaj (International Civil Aeronautics Organization, ICAO). U čipu ugrađenom u pasoš, čuvali bi se se ne samo lični podaci njegovog vlasnika (ime, prezime, mesto i datum rođenja, pol, broj pasoša), već i određeni biometrijski podaci, kao na primer skenirane slike lica.

Testovi koje su stručnjaci Sekertarijata za bezbednost zemlje obavljali posednjih šest meseci pokazali su da bezbednost biometrijskih pasoša još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. To se pre svega odnosi na činjenicu da podaci u čipu nisu šifrovani, kao i da tehnologija za očitavanje podataka ne zahteva da se čip poveže sa računarom. To znači da bi vešt i adekvatno opremljen prevarant mogao daljinskim putem da očita nečije lične podatke, kažu stručnjaci koji su isprobali nove pasoše.

Budući da novi zakoni predviđaju da do 2006. godine svi pasoši budu opremljeni čipom, biometrijskim stručnjacima nije ostalo previše vremena. Neki od njih su već izneli mišljenje da bi u prelaznom periodu možda bilo bolje da šifrovani podaci budu uneti na neku vrstu "pametne" kartice, nalik na kreditnu karticu, koju bi carinski službenik očitavao posebnim čitačem. (G.B.)

U saradnji sa mikro.co.yu