Proces protiv Miloševića - II deo

Pored zvučnih imena koja se kao aktuelna zvanično ili nezvanično spominju u Haškom sudu i stranoj štampi, aktuelne su i ocene dosadašnjeg toka suđenja. Tužilaštvo je po ko zna koji put iznelo nezadovoljstvo stepenom saradnje sa vlastima u Jugoslaviji, naglasivši da se poteškoće koje Tužilaštvo ima, mogu nazvati ne-saradnjom vlasti u Beogradu sa Haškim tribunalom.

Tužilac Džefri Najs naveo je da se njegov tim suočava i sa problemima tokom prikupljanja relevantne dokumentacije, ali i teškoćama da pred sud dovede svedoke iz Jugoslavije. Najs se požalio da beogradske vlasti nerado daju odobrenja da se u sudnici pojave svedoci koji mogu govoriti o pitanjima koja spadaju u domen državne ili vojne tajne, javlja Ljubica Gojkić, specijalni izveštač RTV B92.

Najs je naglasio da se navedene primedbe posebno odnose na “jednog posebno važnog svedoka, koji bi trebalo da govori o Hrvatskoj i Bosni, a za koga izgleda da vlasti odbijaju da daju odobrenje za svedočenje". Proces suđenja nastavlja se izvođenjem dokaza protiv Miloševića koji se odnose na događaje u Hrvatskoj i Bosni, ali prema rečima Najsa i tokom ovog dela procesa biće povremeno reči o Kosovu.

Prema najavama, tri zaštićena svedoka govoriće isključivo o Kosovu u nastavku suđenja, a očekuje se svedočenje Amerikanca Skota Bredoka, pripadnika nekadašnje Kosovske verifikacione misije, koji više meseci čeka odobrenje svoje vlade da svedoči u Hagu.

Zanimljivo je međutim, da je Sudsko veće odbilo zahtev Tužilaštva da o događajima na Kosovu naknadno svedoči Azem Vlasi. U nastavku suđenja očekuje se, prema rečima Najsa, da će među prvih pedesetak svedoka biti eksperti i "insajderi".

Istovremeno, kabinet predsednika Hrvatske Stjepana Mesića potvrdio je spekulacije da će i on svedočiti protiv Miloševića u nastavku suđenja, zakazanom za 26. septembar. Mesić je izjavio "da će u Hagu govoriti o informacijama koje je imao o Miloševićevoj nameri stvaranja etnički čiste Velike Srbije na račun teritorija drugih republika bivše države". U Hagu se Mesić pominje kao prvi svedok, koji će se pojaviti u nastavku suđenja, a nezvanično se saznaje da osim njega u sudnici treba očekivati još neke bivše i sadašnje funkcionere, predstavnike vojske i nevladinih organizacija.

Među njima, kako navodi hrvatski Večernji list u izdanju od petka, u ulozi svedoka do kraja godine naći će se i bivši član Predsedništva BiH i počasni predsednik stranke SDA Alija Izetbegović. Kako tvrdi sarajevski izvor lista, u vezi sa svedočenjem Izetbegovića protiv Slobodana Miloševića obavljeno je više sastanaka s Haškim tužiteljstvom.

Kad je reč o Izetbegovićevom pojavljivanju, list podseća da je on pre nekoliko meseci izjavio da će se odazvati pozivu Haškog suda. Naknadno i u u zavisnosti od njegovog pogoršanog zdravstvenog stanja, kaže se dalje, biće odlučeno da li će Izetbegović iskaz dati u Sarajevu, ili će iz glavnog grada BiH preko video linka svedočiti pred Haškim sudom.

Na spisku svedoka vrlo poznata imena

Uz njega, navodi Večernji list, na sudu bi se kao svedoci mogli pojaviti i neki veoma visoki zvaničnici BiH. Spominje se ime Harisa Silajdžića, bivšeg ministra spoljnih poslova BiH i generala Jovana Divjaka, koji je u svojstvu zapovednika bio zapovednik odbrane Sarajeva.

Pominje se i generalu Stjepan Šiber, koji je u vreme rata pregovarao o potpisivanju primirija s tadašnjim srpskim političkim i vojnim vođama - Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem. Pored toga, i Naser Orić, nekadašnji zapovednik odbrane Srebrenice takođe će verovatno dati iskaz haškim sucima. Trebali bi se pojaviti, saopštava Večernji list, i neki bošnjački predstavnici iz Bijeljine, koja se među prvim opštinama u BiH našla na udaru Arkanovih "Tigrova".

“Od političkih predstavnika Hrvata iz BiH, čije su se opšine, na primer, Ravno iznad Dubrovnika, prve našle na udaru granata JNA, svedočiće nekolicina vojnih i političkih zvaničnika nekadašnje Hrvatske zajednice Herceg Bosne. Kao svedok spominje se bivši predsednik HDZ-a BiH Stjepan Kljujić, koji je svojevremeno, prema nalogu iz Zagreba, skinut s te dužnosti", piše Večernji list.

Zvanične najave i spekulacije o budućim svedocima u procesu protiv Miloševića, mogu se zanemariti ukoliko se pažnja na kratko usmeri ka pisanju  britanske štampe, koje svakodnevno priprema i prezentuje BBC.

"Dejli telegraf" piše da je Tužilaštvo Tribunala odbacilo sugestije da njegov tim nije uspeo da zada "smrtni udarac" Milosevicu, uprkos ispitivanju 120 svedoka. Iako brojni, mnogi svedoci nisu pomogli Tuzilastvu.

"Nijedan svedok nije bio zvaničnik jugoslovenske vojske ili MUP-a koji bi mogao pred sudom da posvedoči o naređenjima koja su dobili. Milošević je, sa svoje strane, dugim unakrsnim ispitivanjima oduzeo vreme tužiocu, iako su njegova pitanja često bila bez mnogo veze sa slučajem". List ocenjuje da su Miloševićeva pitanja osmišljena s jugoslovenskom publikom na pameti, a da je jugoslovenska publika u medjuvremenu izgubila interesovanje za slučaj. Proces nije poslužio, kao povod da bude ispitana skorašnja mračna prošlost Srbije, zakljucuje "Dejli telegraf".

"Gardijan" pise da je Milosevic zavrsio prvi deo sudjenja kako ga je i poceo, odbacujuci "izmisljene" optuzbe i žaleći se na ophodjenje Haškog tribunala. Karakteristično za Miloševića, a u skladu s njegovim stavom da ne priznaje Tribunal. Iako se žalio da nije imao vremena da se adekvatno pripremi za sledeću fazu suđenja, nije tražio produženje roka. Procenjujuci dosadašnji učinak procesa, list piše da, ukoliko bi se suđenje odvijalo pred porotom, ona bi sada bila duboko podeljena.

Mnogi komentatori naglašavaju činjenicu da još nema neoborivih dokaza da je Milošević kriv, dok drugi tvrde da se delovi mozaika polako slažu, te da će to uroditi plodom, piše "Gardijan".