Lekcije o kućnim ljubimcima

Ako neka demokratska zemlja želi da postane deo Evropske unije, ona mora da ispuni pregršt uslova, a jedan od bitnijih je i zakon o zaštiti životinja. Osim Albanije i Bosne i Hercegovine, Srbija je jedina zemlja, članica Saveta Evrope, koja nema ovakav zakon, što utiče na povećanje broja slučajeva zlostavljanja životinja.

Imajući to u vidu, kao i sve veću zainteresovanost javnosti da se problemu zaštite životinja pristupi na sistematičan i sveobuhvatan način, ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković je rekla da se nada da će se taj zakon naći u skupštinskoj proceduri do kraja godine.

Ovaj zakon će biti jedinstven i samostalan i, iako ga samo dopunjuje, on će se bitno razlikovati od nedavno donetog Zakona o veterinarstvu. Budući zakon će, prema najavama, štititi fizičku i psihičku celovitost životinja, ali bi trebalo i da reguliše odnose stručnjaka, odgajivača i vlasnika prema životinjama.

Po ugledu na evropske zakone, naš bi trebalo da poseduje nekoliko bitnih tačaka: unapređivanje pravne zaštite životinja, odnosno definisanje prava životinja na život, uvođenje obrazovnih programa u osnovne i srednje škole, čiji bi cilj bio da kod učenika neguje osećaj poštovanja prema životinjama, podizanje nivoa informisanosti javne svesti o problemu nasilja, definisanje koncepta odgovornog vlasništva, osnivanje etičkih komiteta u institucijama koje se bave eksploatacijom oglednih životinja, finansiranje projekta čija bi svrha bila unapređivanje zaštite životinja i edukacija stanovništva za odgovoran odnos prema životinjama…

Da novi zakon ne bi trebalo da bude mrtvo slovo na papiru pokazuje i činjenica da je od 1. januara ove godine zlostavljanje životinja krivično delo (član 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije).

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da on spada u grupu ljubitelja životinja.

– Smatram da mi nemamo ni izbliza odgovarajuću regulativu koja štite životinje. Iako ne mislim da je to najpreči problem s kojim se Srbija suočava, nevolja je ipak dovoljno velika da bi joj se posvetila pažnja i to krajnje odgovorno, jer standardi koje Evropa ima u tom pogledu mnogo su ispred naših i jednog dana bi neostvarivanje tih standarda sigurno moglo da nam napravi probleme – rekao je Šabić.

Zoran Anđelković, generalni sekretar SPS, ističe da Srbija mora da nastavi sa usaglašavanjem zakona sa EU.

– Zakon o zaštiti životinja ponekad se smatra neekonomskim zakonom, ali to je, naravno, potpuno drugačije. Ako čovek ne vodi brigu o svom okruženju, onda on ne vodi računa ni o ekonomskom razvoju svoje zemlje – veli Anđelković.

Zakone o zaštiti životinja, kao posebne pravne akte, poseduju sve zemlje Evropske unije. Osim sprečavanja nehumanog odnosa čoveka prema životinjama, oni postoje s ciljem ujednačavanja kriterijuma gajenja i iskorišćavanja životinja. Zaštita životinja je uvedena u nemački ustav, što je presedan koji dovoljno pokazuje koliko je to pitanje bitno.

Da bi uskladila kriterijume gajenja i iskorišćavanja životinja, Evropska unija je donela niz direktiva i drugih pravnih propisa koji se moraju ugraditi u zakone o zaštiti životinja zemalja članica. Na taj način doprinelo bi se poboljšanju zdravstvenog stanja životinja, očuvanju životne sredine, poboljšanju proizvodnih, reproduktivnih i radnih sposobnosti životinja, sigurnosti i zaštiti potrošača životinjskih proizvoda, kao i očuvanju etičkih kvaliteta držalaca i odgajivača životinja.