Bujanovac na tenderu

Od kada je u Bujanovcu prevremenim lokalnim izborima jula 2002. godine uvedena multietničnost, što je bila cena za prestanak sukoba na ovom području, u ovom gradu bez prestanka traje pritajeni sukob između Srba i Albanaca zbog jezika, stambenih, poslovnih i zemljišnih kvadrata. Izbori su, u kombinaciji sa popisom stanovništva, koji je u Bujanovcu počeo s nekoliko dana zakašnjenja i trajao desetak dana duže nego što je propisano, doneli sledeći odnos snaga u Skupštini - 18 srpskih i 23 albanska odbornika.

Nova lokalna vlast se svojim biračima, pre svega, odužila dopunom naziva javnih ustanova i na albanskom jeziku, da se zna da je SO Bujanovac i "Kuvendi e Bujanocit". Ta promena nije išla preterano brzo, ali je odrađena temeljno, tako da bi u Bujanovcu i Albanci iz Albanije, koji ne znaju ni reč srpskog jezika, bez problema našli ustanovu koja im je potrebna. To isto, naravno, važi i za Preševo.

Opštinska uprava u Bujanovcu ima ukupno 138 zaposlenih, od toga je 34 primljeno u poslednje dve godine, od čega samo jedan Srbin.
Srpski nije ni potreban
Sednice SO Bujanovac vode se na albanskom jeziku, uz simultani prevod koji može da posluži samo novinarima i srpskim odbornicima koji rad sednice prate sa slušalicama na ušima. Srpskim slušaocima Radio Bujanovca, koji redovno prenosi sednice, ovakva vrsta prevoda nije od koristi. Što se preševske Skupštine tiče, tamo posle poslednjih izbora sedi jedan jedini srpski odbornik Vlastimir Jovanović, koji po objašnjenju predsednika SO Preševo "odlično razume i govori albanski jezik, tako da prevod na srpski nije ni potreban". Za novinare važi - snađite se.

Sve je ovo potpuno legalno i zakonom regulisano usvajanjem Zakona o zaštiti nacionalnih manjina i etničkih zajednica koji je jedan od retkih u Republičkoj skupštini usvojen jednoglasno. Ovaj Zakon, između ostalog, predviđa da se u opštinama u kojima nacionalna manjina po brojnosti prekorači određeni cenzus s punim pravom, kao drugi u zvaničnoj upotrebi, može koristiti i svoj jezik.

Dok Srbi u Bujanovcu negoduju da ih je država izdala, Albanci još nisu zadovoljni postignutim "pravima i slobodama" koje im aktuelni zakon garantuje.
- Dobro je što se u službenoj upotrebi nalazi i albanski jezik, ali mislim da bi trebalo da i nazivi ulica i trgova takođe budu prevedeni na albanski. Takođe bi trebalo da i državni organi, kao što je SUP, Opštinski sud, Tužilaštvo i Sud za prekršaje, u svom radu koriste albanski jezik - rekao je Agim Rašiti, sekretar SO Bujanovac.

On smatra da bi bilo poželjno i da SUP na teritoriji Bujanovca izdaje dvojezična dokumenta, lične karte, vozačke dozvole i pasoše, zato što "u albanskom jeziku ima slova kojih u srpskom jeziku nema".
Albanci vide kao neostvareni cilj to što nemaju ingerencija da uvedu dvojezičnost u radu državnih organa u Bujanovcu, koji nisu pod opštinskom komandom. Opštinski Sud i Sud za prekršaje, naravno, imaju jednog prevodioca za albanski jezik koji strankama koje "ne govore srpski" prevodi tokom vođenja postupka, ali se službeni dokumenti vode samo na srpskom jeziku.
Astronomske cene
- U svim državama na svetu postoji državni jezik, taj je jezik neprikosnoven i svi u javnim ustanovama moraju ga upotrebljavati. Ni u jednom gradu u svetu neće dozvoliti nekome da kupi stan i da se useli ukoliko se ne zna njegov izvor prihoda i zanimanje.

Albanci nas bukvalno osvajaju, kao što je bilo na Kosmetu i kao što je u Preševu, gde Srbi jedva da čine deset odsto stanovništva. Ovde kao da nikoga ne zanima odakle Albancima pare da za astronomske cifre kupuju srpske stanove i zemlju, a navodno su ugroženi i nezaposleni - tvrdi Trajko Trajković, predstavnik Grupe građana u SO Bujanovac.

On, takođe, navodi da je u Bujanovcu, od tolike brige za multietničnost, za protekle dve godine 37.000 kvadrata prešlo iz srpskog u albansko privatno vlasništvo. Od toga je čak 1.800 kvadrata korisne stambene površine, stanova i poslovnog prostora, a primetno je i da albanska strana teži da potpuno okupira staro jezgro Bujanovca.
Bujanovčani državi zameraju da ovaj proces stalnog pritiska na srpsko stanovništvo pomaže svojim ćutanjem, nezainteresovanošću i nerazumevanjem, kao i da je ono što se sada dešava u Bujanovcu identično preslikavanje događaja na Kosovu i Metohiji od pre nekoliko decenija.

Dve opštine jedino rešenje?

Srbi trenutno u opštini Bujanovac drže 70 odsto zemlje u svom vlasništvu, ali ne mogu da se nose sa Albancima koji stalno vrše pritisak. Moj program za rešenje bujanovačke krize jeste da se Albancima dozvoli formiranje opštine Veliki Trnovac, u kraju prema administrativnoj liniji s Kosmetom, gde su oni jedina većina. To je jedini način da se zaštite interesi Srba na ovim prostorima - zaključio je Trajko Trajković.