Krvnike kazniti sećanjem

Komemoraciji posvećenoj obeležavanju proboja logoraša, holokaustu i pobedi nad fašizmom, prisustvovali su preživeli logoraši, najviši zvaničnici RS i BiH, predsednik Srbije Boris Tadić i delegacija Vlade Srbije koju je predvodio ministar pravde Zoran Stojković. Iako su bili pozvani, skupu nisu prisustvovali bošnjački i hrvatski zvaničnici BiH, kao ni Visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun.

Osim domaćih zvaničnika, bili su prisutni i predstavnici Memorijalnog centra "Jad Vašem" iz Jerusalima, predstavnici Svetskog parlamenta Roma, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, hrvatska delegacija koju je predvodio Slavko Goldštajn, kao i više hiljada vernika, potomaka jasenovačkih logoraša iz Potkozarja i ostalih delova RS.

Na polju "Košute" parastos jasenovačkim žrtvama služili su sveštenici Srpske pravoslavne crkve predvodjeni mitropolitom Dabrobosanskim Nikolajem, a molitve su služili i predstavnici jevrejske i romske verske zajednice.

Na komemoraciji u Donjoj Gradini govorio je predsednik Republike Srpske Dragan Čavić, koji je prvi, i jedini od govornika, kao žrtve Jasenovca (osim Srba, Jevreja, Roma i antifašista) spomenuo i Hrvate: "Ustaški zločinci poglavnika Ante Pavelića su se s istom surovošću obračunavali s Hrvatima, koji su riskirajući svoj život spašavali i pomagali progonjene", kazao je predsednik RS. On je rekao da je "krvnike najpravednije kažnjavati sjećanjem na njihove žrtve".

Predstavnik jevrejske zajednice iz Beograda Isak Asiel pročitao je molitvu za mrtve kadiš u kojoj je, osim Jasenovca, spomenuo i sva mesta jevrejskog stradanja u Srbiji, Hrvatskoj i Evropi. Molitvu je izgovorio je i član Saveta svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković.

Posebni izaslanik Svetskog jevrejskog kongresa s područja bivše Jugoslavije i voditelj predstavništva RS u Izraelu Ariel Livne pročitao je pismo predsednika Memorijalnog centra Jad Vašem u Jerusalemu Avnera Šaleva koji je zbog bolesti izostao s komemoracije u Donjoj Gradini.

Tadić: Balkan - prostor života

Odnos prema zločinu i nasilju je linija razdvajanja političkih projekata, pojedinca i građana koji su za normalno, moderno, evropsko življenje, ili za življenje koje poriče Evropa, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić: "Svi imamo obavezu da se prema zločinima odnosima ne samo sa osećanjem prema potomcima i onima koji su stradali, ne samo sećajući se, već prema zločinu moramo da se odnosimo zato što moramo da mislimo o vrednostima budućnosti", kazao je Tadić novinarima posle komemorativnog skupa jasenovačkim žrtvama.

Predsednik Srbije je rekao da 'moramo da razumemo druge oko sebe i da razumemo kakav je zločin učinjen i prema onima koji su pored nas, ali, istovremeno, nikada ne smemo da zaboravimo zločin, koji je učinjen prema nama samim'.

"Danas je svima potrebna izuzetna odgovornost kako bi ovaj naš prosotor prestao da bude prostor zločina. Danas je potrebna politička odgovornost i razumevanje vremena u kome postojimo kako bi ovaj prosotor postao samo memorijalni prosotor, imajući u vidu zločine, a sve ostalo treba da bude prosotor života", kazao je Tadić, prenosi RTS.

Do sada otkriveno 125 masovnih grobnica

Deca iz logora

Donja Gradina, gde je stradalo više stotina hiljada Srba, Jevreja, Roma i antifašista, najveće je stratište logora Jasenovac koji su uspostavile ustaške vlasti takozvane Nezavisne Države Hrvatske.

Na Spomen području Donja Gradina, koje se danas nalazi u okviru RS i BiH, do sada je otkriveno 125 masovnih grobnica ogromnih dimenzija. Grobnice se prostiru na devet grobnih polja "Topole", "Hrastovi", "Jasen", "Bare", "Košute", "Brijestovi", Orlovače", "Vrbe" i grobno polje "Tišina".

Osim masovnih grobnica u Donjoj Gradini nalazi se i "Topola užasa", drvo na kojem su ustaše obesile veliki broj muškaraca, žena i dece koji su pre vešanja bili podvrgnuti mučenjima.

60 godina od oslobođenja Bergen Belsena

U nemačkoj se održavaju spomen svečanosti u znak sećanja na žrtve koncentracionih logora Bergen Belsen, Ravensbruk i Zaksenhauzen.

Ovi logori su oslobodjeni pre tačno 60 godina. U komemoraciji u Bergen Belsenu učestvuje i predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, Paul Špigel. U tom logoru su nacisti držali oko 120.000 zatvorenika medju kojima mnogi nisu preživeli mučenja.

Najveci deo žrtava čine Jevreji. U komemoraciji u Ravensbruku i Zaksenhauzenu učestvuju i nemacki ministar spoljnih poslova Joška Fiser i ministarka za porodicu Renate Šmit, javlja Dojče vele.