Zakon ili vraćanje oduzete imovine

Istovremeno, ispred Skupštine Srbije trajao je protest članova Mreže za restituciju, koji traže da se taj zakon povuče i na dnevni red stavi jedan od već nekoliko postojećih predloga zakona o vraćanju oduzete imovine.

Vlasnici i naslednici imovine, koja je bez naknade oduzeta od 1945, od strane komunističkog režima, prema zakonu o kome poslanici ovih dana raspravljaju, tu imovinu mogu da prijave Republičkoj direkciji do 30. juna 2006. 

Vlast procenjuje da bi se tek tada mogla utvrditi kolika je vrednost oduzete imovine kako bi se pripremila ne bi li je jednog dana vratila. Nada Bunjak iz Mreže za restituciju kaže da nisu tačne procene da bi povraćaj te imovine košao ogorman novac i da ovim zakonom Vlada ne samo što laže oštećene građane već i predstavnike Evropske unije: "Evropa je u Studiji o izvodljivosti njima decidno stavila u zadatak da moraju da donesu zakon o restituciji i isti primene. Oni, da bi prevarili Evropu, hoće da donesu ovaj zakon koji ne znači apsolutno ništa, jer je imovina već evidentirana i postoji u sudovima, arhivama i opštinskim spisim."

Šta kažu neke stranke

(FoNet)

Demokratska stranka traži da se u zakon unese zabrana prodaje i privatizacije oduzete imovine, kaže Dušan Petorivć, dok se Miloš Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije pita zašto se o tome nije mislilo ranije.

"Neophodno je da se utvrdi koliko te imovine ima da bi država mogla da koncipira svoju politiku. Nije isto ako je obaveza vraćanja 200 miliona evra ili 20 ili 50 milijardi evra, zbog toga je važno da se dobije tačna i jasna slika, a sprečavanje prometa oduzete imovine predstavlja jednu efektivnu zaštitu za potencijalne vlasnike", smatra Petrović.

S druge strane, Aligrudić kaže da je važno da se ne učini još jedna nepravda: "To je jedno pitanje koje je moglo da se postavi mnogo ranije. Dakle, nije to nešto što je bitno da se reši danas ili sutra ujutro. Veoma je važno da kada je reč o vraćanju oduzete imovine, da se to radi takovom metodologijom da se ne ugrozi ni jedno od stečenih prava u ranijem sistemu, koji je takođe bio pravni, dakle da se ispravljanjem jedne velike istorijske nepravde ne učine nove nepravde drugim licima."

Vraćanje imovne zahteva i EU

Mreža za restituciju ističe da se nedonošenje zakona o vraćanju oduzete imovine odražava na privredu Srbije, jer strani investitori neće da ulažu u zemlju u kojoj nisu regulisani vlasnički odnosi.

Evrospki sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio je tužbu ovog udruženja protiv države Srbije, jer nepoštuje osnovna ljudska prava kao što je pravo na imovinu, kaže Nada Bunjak: "Imovina je ono što su moji pretci stvorili i to 250 godina su stvarali tu imovinu, generacije su je stvarale. To nije imovina koja je stvorena za 10 godina kao što sadašnji mafijaši to rade."

Poslanici Socijalističke partije Srbije podržavaju zakon, iako je imovina njihove stranke i stranačkih lidera najvećim delom imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata.

Pitanje evidencije i vraćanje imovine SPC i drugih verskih zajednica koja je takođe oduzeta, biće regulisano posebnim zakonom.